Evropska hemijska industrija ulazi u duboku krizu, suočena sa dramatičnim padom ulaganja, zatvaranjem proizvodnih pogona i ubrzanim gubitkom globalne konkurentnosti.
Visoke cene energije i sve stroža regulativa Evropske unije guraju kapital i proizvodnju van kontinenta, pre svega ka Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, dok Evropa postaje sve zavisnija od uvoza ključnih hemijskih proizvoda.
Bez hitnog zaokreta u industrijskoj i energetskoj politici, sektor nastavlja da slabi, povlačeći za sobom i druge strateški važne grane privrede.
Ulaganja u evropsku hemijsku industriju gotovo su presušila, a proizvodni kapaciteti se gase brže nego ikada.
Investitori se povlače iz Evrope, tražeći povoljnije uslove poslovanja u regionima sa nižim troškovima i fleksibilnijim propisima.
Visoke cene energije ostaju nepremostiva prepreka za dugoročnu održivost, dok regulatorni pritisci dodatno smanjuju atraktivnost kontinenta za nove projekte.
Podaci Evropskog saveta hemijske industrije (Cefic), koje je nedavno preneo Financial Times, pokazuju da su investicije u ovom sektoru tokom prošle godine pale za čak 80 odsto.
Od 2022. godine zatvaranje proizvodnih kapaciteta u EU ubrzano je šest puta, a do 2025. ugašeno je oko 37 miliona tona kapaciteta, što predstavlja približno devet procenata ukupne proizvodnje. Posledice su već vidljive, izgubljeno je oko 20.000 radnih mesta, a investicioni ciklus praktično je zaustavljen.
Predsednik Cefica Marko Mensink upozorava da je industrija ušla u kritičnu fazu.
Kako navodi, tempo zatvaranja pogona se udvostručio u samo godinu dana, dok su nova ulaganja svedena na minimum.
"Ovo više nije upozorenje, već realnost, sektor je pod ekstremnim pritiskom i potrebne su hitne mere koje će imati konkretne efekte na nivou fabrika", poručio je Mensink.
Iako hemijska industrija i dalje predstavlja jedan od temelja evropske ekonomije, sa prihodima većim od 600 milijardi evra u 2024. godini, njen globalni značaj rapidno opada.
Udeo Evrope na svetskom tržištu hemikalija smanjen je sa više od 27 procenata početkom 2000-ih na svega 12,6 procenata danas.
Ključni uzrok slabljenja konkurentnosti leži u gubitku pristupa jeftinoj energiji, posebno prirodnom gasu, koji je presudan za energetski intenzivne procese u hemijskoj industriji. Aktuelne cene energije u Evropi posebno pogađaju sektore sa velikom potrošnjom, među kojima je hemijska industrija najizloženija.
Dodatni teret predstavlja sve obuhvatnija klimatska regulativa EU, koja je godinama davala prednost smanjenju emisija nad industrijskom konkurentnošću. Iako Brisel sada govori o potrebi za ravnotežom, posledice dosadašnje politike već su duboko ukorenjene.
Uvođenje CBAM mehanizma trebalo je da zaštiti domaće proizvođače, ali za sada nije uspelo da zaustavi gubitak tržišta.
Najveći dobitnik ove preraspodele je Kina, koja ubrzano gradi nove kapacitete, često i iznad realne globalne potražnje.
Kako navodi The Wall Street Journal, u pojedinim segmentima, poput proizvodnje monoetilen-glikola, kineski kapaciteti stvaraju snažan pritisak na evropske proizvođače sa znatno višim troškovima. Istovremeno, konkurencija iz SAD dodatno otežava položaj evropskih kompanija, zahvaljujući nižim cenama energije i povoljnijem regulatornom okviru.
Rezultat je talas povlačenja velikih igrača iz Evrope.
Saudijski SABIC već je rasprodao deo svoje evropske imovine, Dow najavljuje zatvaranje pogona u Nemačkoj, dok Exxon razmatra potpuno napuštanje evropskog tržišta. Pojedine kompanije već su pokrenule postupke insolventnosti svojih evropskih filijala.
Problem, međutim, prevazilazi granice same industrije. Hemijski sektor predstavlja osnovu čitavog industrijskog lanca, od automobilske proizvodnje do sektora odbrane. Kako upozorava Mensink, bez stabilne i konkurentne hemijske industrije, Evropa dovodi u pitanje i druge strateške ciljeve.
Bez temeljne promene političkih prioriteta i ozbiljnog preispitivanja odnosa između klimatskih ciljeva i industrijske konkurentnosti, evropska hemijska industrija će nastaviti da gubi kapacitete, ulaganja i globalni uticaj.
Vreme za reakciju, čini se, ubrzano ističe.
(M.A./EUpravo zato/energijabalkana.net)
