SEPA od Single Euro Payments Area, odnosno Jedinstveno područje plaćanja u evrima je inicijativa Evropske unije nastala kao potreba da se pojednostave bankovni transferi novca u okviru tog područja. Članice ove zone mogu olakšano da vrše bezgotovinska plaćanja u evrima bilo gde u Evropskoj uniji, ali u u nizu zemalja koje nisu članice.
Zašto je važno da se Srbija što pre priključi ovoj zoni?
Posredstvom SEPA, plaćanje je bezbedno i efikasno, baš kao i nacionalna plaćanja.
Integracija plaćanja koju je pokrenula SEPA doprinela je efikasnosti i konkurentnosti evropske privrede u celini, eliminisanjem razlika između nacionalnih i prekograničnih plaćanja usklađivanjem standarda u svim zemljama učesnicama.
Pravni okvir za SEPA - koji je Evropska centralna banka pomogla da se izradi u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom - zasniva se uglavnom na Uredbi o prekograničnim plaćanjima, Direktivi o platnim uslugama, Uredbi o krajnjem datumu migracije SEPA, i Uredbi o međubankovnim naknadama.
SEPA je pokrenula evropska bankarska i platna industrija uz podršku nacionalnih vlada, Evropske komisije, Evrosistema i drugih javnih vlasti.
Kako je SEPA, ne samo usaglasila način na koji se obavljaju bezgotovinska plaćanja u evrima, već je i završila uvođenje evra kao jedinstvene valute, Evrosistem je bio veoma zainteresovan za uspeh SEPA projekta.
SEPA region se sastoji od 36 evropskih zemalja, uključujući nekoliko zemalja koje nisu deo evrozone ili Evropske unije (zaključno sa 2. januarom 2023.).
Kada će se Srbija postati deo SEPA?
Srbija pre svega treba da ispuni pravne kriterijume da bi mogla da se priključi Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), izjavila je ministarka za evrointegracije Srbije, Tanja Miščević.
Radi se o propisima iz oblasti platnih usluga, sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, poslovanja banaka, zaštite konkurencije, zaštite podataka o ličnosti i slično.
Prema rečima Miščević, Narodna banka Srbije još prošle godine počela rad na pripremi prenotifikacije aplikacije, a mnogo ranije je počela sa usklađivanjem sa pravom i pravilima u toj oblasti.
"Ogromna je korist od potencijalnog članstva u tom programu. Naime, kada Srbija postane deo SEPA, troškovi bilo koje transakcije će se značajno smanjiti (plaćanje, doznake)", rekla je Miščević.
Kako je podsetila, analiza konkretne koristi članstva u SEPA Svetske banke pokazala je da se od oko 12 milijardi evra koje kao doznake godišnje stižu na Zapadni Balkan, zbog nepostojanja jedinstvenog načina plaćanja izgubi pola milijarde evra u drugim načinima transakcije tog novca.
(M.A./EUpravo zato/ecb.europa.rs)