Evropska centralna banka (ECB) planira da smanji kamatnu stopu za 25 baznih poena na tri odsto, što će označiti treće uzastopno smanjenje troškova zaduživanja dok evrozona pokušava da se nosi sa usporavanjem ekonomskog zamaha i smanjenim inflatornim pritiscima.
Iako tržišni učesnici smatraju ovaj potez očekivanim, pažnja će biti usmerena na smernice predsednice ECB-a Kristin Lagard o budućim potezima.
Uz smanjenje inflacije i razočaravajući ekonomski rast, ekonomisti i analitičari predviđaju da će centralna banka nastaviti trend ublažavanja monetarne politike sve do 2025. godine.
Koliko bi ECB mogla dodatno smanjiti kamatne stope nakon decembra?
Ovo nedeljno smanjenje neće biti poslednje. Gotovo svi ekonomisti očekuju smanjenje od 25 baznih poena, uz projekcije koje ukazuju na postepeni ciklus ublažavanja sve do 2025. godine.
Banka Amerike očekuje da će ECB zadržati trenutni tempo, smanjujući stope na svakom sastanku dok kamaptna stopa ne dostigne 1,5 odsto do septembra 2025. godine. Danske Bank, iz Danske, deli slično mišljenje, predviđajući niz smanjenja u naredne dve godine, uz konačnu depozitnu stopu od 1,5 odsto. Investiciona banka Goldman Saks ima sličan scenario, predviđajući uzastopna smanjenja od 25 baznih poena dok stopa ne dosegne 1,75 odsto do jula 2025. godine. Ova investiciona banka očekuje da će ECB ukloniti izjave o održavanju “restriktivne politike koliko god bude potrebno“, dok će Lagard nagovestiti novo smanjenje u januaru.
Sastanak u četvrtak donosi i nove ekonomske projekcije ECB-a, koje bi mogle pružiti naznake o daljoj monetarnoj politici.
Kako niže kamatne stope mogu uticati na realnu ekonomiju evrozone?
Niže kamatne stope dizajnirane su da podstaknu ekonomsku aktivnost smanjenjem troškova zaduživanja za domaćinstva i preduzeća. U evrozoni, gde se mala i srednja preduzeća u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite, jeftiniji krediti mogli bi doneti neophodan vetar u leđa za investicije.
Sektori poput nekretnina mogli bi biti posebno osetljivi na ove koristi. Hipotekarne stope, koje su naglo porasle poslednjih godina, mogle bi se smanjiti kako smanjenja centralne banke Evrope budu uticala na finansijska tržišta. Ovo bi moglo pomoći oživljavanju potražnje za stanovima, nakon godina značajnog usporavanja prodaje nekretnina.
Niži troškovi zaduživanja takođe bi mogli podstaći domaćinstva da troše više na velike potrošnju poput kupovine automobila, renoviranja doma ili trajnih potrošnih dobara, čime bi se podstakla domaća potrošnja.
Slabiji evro, koji bi mogao uslediti nakon blage politike ECB-a, dodatno pojačava ove efekte. Kako valuta slabi, izvoz evrozone postaje konkurentniji na globalnim tržištima, što bi moglo doneti značajne prihode za izvozno orijentisane industrije poput automobilske proizvodnje, mašina i hemikalija.
Međutim, pad valute je mač sa dve oštrice. Dok izvoz može procvetati, slabiji evro povećava cenu uvezene robe, uključujući energente i sirovine. Ovo bi moglo delimično neutralisati koristi od nižih troškova zaduživanja, posebno za preduzeća koja zavise od uvoznih inputa.
Na kraju, smanjenja kamatnih stopa ECB-a ključni su alat za podršku ekonomskoj aktivnosti, ali njihova efikasnost zavisiće od toga kako će preduzeća, potrošači i globalna tržišta reagovati u narednim mesecima.
(EUpravo zato/Euronews)