U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada, a među zemljama kandidatima za članstvo, jači privredni rast od 4,2 odsto se naredne godine očekuje u Srbiji, ocenila je Evropska komisija u jesenjoj ekonomskoj prognozi za 27 zemalja članica Unije i za devet zemalja kandidata.
U prognozi koja je objavljena danas se ocenjuje da će rast BDP-a u Srbiji, nakon 4,2 odsto sledeće godine, u 2026. blago porasti na 4,3 odsto.
Kako je navedeno, motor rasta je uglavnom domaća lična potrošnja za koju se očekuje da će se u naredne dve godine i povećati.
Takođe, rast je podržan i liberalizacijom kreditne politike banaka i porastom potražnje u privredi i domaćinstvima za zajmovima.
Za 2025. godinu za Srbiju se procenjuje pad inflacije sa ovogodišnjih 4,7 odsto na 3,7 odsto, što bi bilo u okvirima ciljane inflacije Narodne banke Srbije od tri odsto, plus-minus 1,5 procentni poen.
Na izvoz će u Srbiji i dalje negativno delovati slaba inostrana potražnja, a ocenjuje se da će se ona postepeno poraviti tokom 2025. i 2026. godine, prenela je agencija Beta.
U prognozi se ocenjuje da će i uprkos takvim globalnim okolnostima Srbija nstaviti da širi svoje izvozno tržište zahvaljujući direktnim stranim investicijama u proizvodnju i njenom razvoju proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama. Prognoza Komisije je dobra za uslužni sektor u Srbiji, i to prvenstveno zbog cvetanja IT sektora, poslovnog sektora i turizma.
Istovremeno, ocenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je 2023. godine iznosio 2,6 odsto BDP-a, u 2025. godini dostići pet odsto BDP-a, što je posledica pojačanog uvoza. Rizik za Srbiju, kako se navodi u analizi, predstavljaju relativno slabe prognoze rasta za njene glavne trgovinske partnere.
Opasnost je i da bi tvrdokorna inflacija mogla da ugrozi kupovnu moć.
Domaću tražnju mogla bi da podstaknu ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. ali bi ona mogla da donese i nepredviđeni porast javnih ulaganja.
Evropska komisija ocenjuje da u Srbiji tržište rada dobro funkcioniše, da je nezaposlenost smanjena, a ocenjuje se da bi znatno povećanje zarada, koje je 2023. godine iznosilo 14 odsto moglo do 2026. godine da uspori na sedam odsto uporedo sa padom inflacionih pritisaka.
Ipak, prognozira se da će rast realnih zarada ostati u značajnoj meri pozitivan.
Budžetski deficit Srbije Komisija za ovu godinu prognozira na 2,9 odsto, a za 2026. i 2027. očekuje da on bude tri odsto, pri čemu se za 2026. godinu projektuje blagi pad javnog duga sa prošlogodišnjih 48,4 odsto BDP-a na 48 odsto BDP-a
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
