Projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da će do 2030. godine bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u većini evropskih zemalja značajno porasti, ali da se rang-lista najbogatijih država neće bitno promeniti kada se posmatra kupovna moć stanovništva.
BDP po stanovniku se smatra jednim od ključnih pokazatelja za poređenje ekonomija.
Iako gotovo sve evropske zemlje beleže rast, njihova međusobna pozicija u poretku ostaje relativno stabilna, što znači da se razlike među državama ne smanjuju u značajnoj meri.
Prema analizama MMF-a, koje je obradio Euronews, Irska bi do 2030. mogla da preuzme prvo mesto u Evropi po BDP-u po stanovniku kada se gleda kupovna moć (PPP), potiskujući Luksemburg koji trenutno vodi.
Ipak, ekonomisti upozoravaju da su irski podaci delimično iskrivljeni prisustvom velikih multinacionalnih kompanija, pa se kao realniji pokazatelj često koristi bruto nacionalni dohodak.
Iza Irske, na vrhu liste očekuju se Norveška, Švajcarska i Danska, koje će zadržati visoke pozicije i stabilan ekonomski rast.
Među pet najvećih ekonomija Evrope, Nemačka će biti najbolje plasirana, ali tek na 12. mestu, dok će Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo biti nešto niže na listi.
Italija i Španija nalaze se još niže, što pokazuje da najveće ekonomije ne moraju nužno imati i najviši standard po stanovniku.
Zemlje kandidati za članstvo u EU na dnu liste
Zemlje kandidati za članstvo u EU uglavnom se nalaze na dnu liste, sa izuzetkom Turske koja zauzima sredinu poretka i čak je ispred pojedinih članica EU poput Bugarske, Letonije i Grčke.
Razlike su posebno izražene kada se uporedi nominalni BDP i kupovna moć.
Dok neke zemlje istočne Evrope imaju bolji rezultat kada se uzmu u obzir lokalne cene, razlika između zapadne i istočne Evrope i dalje ostaje velika.
U nominalnim brojkama jaz je još izraženiji: najbogatije zemlje poput Luksemburga i Irske imaju višestruko veći BDP po stanovniku od zemalja na dnu liste, poput Ukrajine i Bugarske.
U okviru Evropske unije i dalje dominiraju severne i zapadne zemlje poput Danske, Holandije, Švedske i Austrije, dok istočna Evropa i zemlje kandidati značajno zaostaju, što pokazuje da se ekonomske razlike u Evropi i dalje održavaju i do kraja decenije.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)