Švedska bi trebalo da ublaži propise o odobravanju i otplati stambenih hipotekarnih kredita kako bi građanima olakšala kupovinu, saopštila je vladina komisija.
Švedski dug domaćinstava trenutno je skoro duplo veći od raspoloživog dohotka i među najvećim je u Evropi.
Nakon globalne finansijske krize 2008. godine, vlasti su odlučile da ublaže rizike u bankarskom sektoru utvrđivanjem gornje granice zaduživanja i regulative o vraćanju hipotekarnih kredita za visoko zadužena stanovništva.
Kritičari su, pak, upozorili da propisi otežavaju kupovinu prve nekretnine i dovode građane bez kapitala u težak položaj.
U međuvremenu, zadužena domaćinstva bila su dodatno opterećena visokom inflacijom i povećanim troškovima zaduživanja, pa su smanjila potrošnju, što je usporilo privredni rast.
"Postoji prostor za ublažavanje mera"
U takvim uslovima, Vladina komisija je preporučila da se limit zaduživanja podigne sa 85 na 90 odsto vrednosti nepokretnosti i da se ublaže propisi o otplati dužnika sa velikim iznosima kredita.
Istovremeno, Vlada bi trebalo da u propise uvrsti komponentu prihoda i da uredbom ograniči iznos stambenih hipotekarnih kredita koji ne bi trebalo da prelazi bruto prihod domaćinstva u periodu od 5,5 godina, predložila je komisija.
Ima prostora za ublažavanje mera, uz očuvanje finansijske stabilnosti, naglasio je šef komisije Piter Ingland.
Vlada će na proleće prilagoditi propise o stambenim hipotekarnim kreditima, rekao je ministar finansija Niklas Vikman.
(EUpravo zato/Index)
