Cene hrane pale su u januaru na najniži nivo od jeseni 2023. godine, a sir i puter su znatno jeftiniji, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Indeks cena FAO za korpu osnovnih prehrambenih proizvoda u proseku je u januaru iznosio 123,9 poena, što signalizira 0,4 odsto niže cene nego krajem prošle godine. Njegova vrednost je najniža od septembra 2023. godine.
Godišnje poređenje za prvi mesec 2024. godine pokazuje pad cena od 0,6 odsto.
Mlečni proizvodi i šećer beleže najveće padove cena
Mleko i mlečni proizvodi najviše su pali početkom godine, za čak pet odsto u odnosu na decembar, što odražava obilnu ponudu sira i putera. Cene sira su najviše pale u uslovima oštrije globalne konkurencije. Cene putera su, zauzvrat, bile opterećene obilnim zalihama u Evropi i sezonski obilnom ponudom mlečne masti.
Cena šećera je takođe značajno pala, za jedan odsto, uz očekivanja bolje ponude u tekućoj sezoni zahvaljujući oporavku proizvodnje u Indiji i povoljnim prognozama za žetvu u Tajlandu i Brazilu.
Cene mesa su takođe blago pale, za 0,4 odsto, uz jeftiniju svinjetinu i skuplju živinu.
Biljna ulja i žitarice su poskupeli
Biljna ulja su poskupela za 2,1 odsto u odnosu na decembar. Cene palminog ulja su porasle zbog sezonski povezanog usporavanja proizvodnje u jugoistočnoj Aziji. Suncokretovo ulje je takođe poskupelo, odražavajući ograničene zalihe iz regiona Crnog mora.
Žitarice su bile skuplje za 0,2 odsto u januaru nego krajem prošle godine, pošto je povećanje cena pirinča od 1,8 odsto nadmašilo neznatno niže cene pšenice i kukuruza.
Rekordna žetva pšenice
U posebnom izveštaju o ponudi i potražnji na svetskim tržištima žitarica, FAO je izračunao da je 2023. godine širom sveta proizvedeno 3,023 milijarde tona žitarica, uz rekordne žetve pšenice, krupnih žitarica i pirinča.
Povećana prognoza proizvodnje pšenice odražava neočekivano dobar rod u Argentini, Kanadi i Evropskoj uniji.
U 2024. godini, poljoprivrednici u Indiji trebalo bi da poseju najveću površinu pšenice od kada su podaci objavljeni zbog visokih domaćih cena i povoljnih vremenskih uslova. Površine u SAD trebalo bi da se smanje zbog nižih cena i neuobičajeno suvog vremena u ključnim regionima proizvodnje.
Svetska potrošnja žitarica trebalo bi u sezoni 2023/2024 da poraste za 2,2 procenta, izračunala je FAO, i da dostigne 2938 milijardi tona.
Zalihe na kraju sezone u julu ove godine trebalo bi da budu 7,8 procenata veće nego na početku, dostižući rekordnih 936,4 miliona tona.
Očekuje se da će trgovina žitaricama porasti za 3,6 procenata, pokazuju nove procene, na 501 milion tona.
(EUpravo zato/Index)
