Nakon godina uporne inflacije, pritisci na cene su se konačno približili cilju Evropske centralne banke. Međutim, svaki četvrti Evropljanin i dalje kasni sa plaćanjem računa, prema najnovijem izveštaju Intruma o plaćanju evropskih potrošača.
Kako kriza troškova života postepeno jenjava, plaćanje računa je postalo lakše: 24 odsto potrošača kasni sa plaćanjima ove godine, u poređenju sa 37 odsto u 2023. godini.
Ali razlike između zemalja i društvenih grupa se povećavaju, a mnogi se i dalje bore da sustignu.
"Postoji jasna razlika između onih koji se osećaju finansijski sigurno i onih koji nastavljaju da žive iz meseca u mesec. Mnogi ostaju u režimu preživljavanja, oklevajući da troše ili investiraju, obeleženi godinama ekonomske neizvesnosti", rekla je Agnješka Kunkel, izvršna direktorka kompanije Intrum TFI.
Najbolje i najgore: Španija i Austrija vode, Grčka poslednja
Udeo domaćinstava koja plaćaju sve svoje račune na vreme značajno varira između zemalja:
- Španija i Austrija - najbolji rezultati sa 83 odsto redovnih platiša
- Grčka - najgori sa samo 67 odsto
Dugoročne posledice krize troškova života
Čak 43 odsto potrošača u Evropi veruje da su protekle godine trajno pogoršale njihovu finansijsku sigurnost. Generacija Z je najteže pogođena.
U poređenju sa 2024. godinom, mnogo veći udeo mladih ljudi kaže da neplaćanje računa više nije izuzetak, već pravilo: 2025. godine, 63 odsto generacije Z kaže da često kasne, u poređenju sa samo 20 odsto godinu dana ranije.
Iako inflacija pada, a tržište rada ostaje stabilno, beneficije se ne raspoređuju ravnomerno. Mnogi se i dalje bore da sastave kraj s krajem:
- Samo 60 odsto redovno odvaja novac za crne dane
- 29 odsto priznaje da ih vesti o ekonomskoj nestabilnosti čine anksioznim
Nedostatak novca ponovo glavni razlog
Izveštaj takođe pokazuje promenu u razlozima za kašnjenje – nedostatak sredstava je ponovo dominantan uzrok, posebno među mladima.
- 2024: 20 odsto generacije Z kaže da nema dovoljno novca da plati račune
- 2025: ovaj procenat skače na 52 odsto
Dodatni pritisak na mlade je takozvani aspiracioni pritisak, pokušaj da se prati način života influensera.
Prema istraživanju, 31 odsto mladih priznaje da ih je kopiranje života poznatih ličnosti na društvenim mrežama gurnulo u dugove.
(EUpravo zato)
