Povodom Međunarodnog dana žena, predstavnici institucija Srbije, Evropske unije i sistema Ujedinjenih nacija okupili su se kako bi potvrdili zajedničku posvećenost unapređenju rodne ravnopravnosti i razgovarali o tome kako globalne obaveze mogu doneti konkretne rezultate u svakodnevnom životu žena i devojčica.
Na događaju pod nazivom "Od globalnih obaveza do ravnopravnosti u svakodnevnom životu" posebna pažnja bila je posvećena načinima na koje postojeći standardi, zakoni i javne politike mogu dovesti do stvarnih promena.
U fokusu diskusije našao se nedavno finalizovani Profil rodne ravnopravnosti u Srbiji za 2025. godinu, koji je izradio Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji i koji predstavlja važnu analitičku osnovu za dalje javne politike u ovoj oblasti.
Ovaj dokument pruža pregled zasnovan na dokazima o funkcionisanju okvira rodne ravnopravnosti u različitim sektorima, među kojima su ekonomsko učešće žena, zaštita od nasilja, obrazovanje, digitalna transformacija i učešće u procesima odlučivanja.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat naveo je da njemu lično tema rodne ravnopravnosti veoma znači.
"Kao suprug i otac devojčice, tema rodne ravnopravnosti lično mi mnogo znači, jer mi je važno da znam da one imaju jednaka prava i mogućnosti kao i muškarci. Ova tema je krucijalno značajna i to ne samo ženama, već i muškarcima jer bez potpune rodne ravnopravnosti nema ni napretka društva", kazao je ambasador Bekerat.
On se osvrnuo na napore Evropske unije u unapređenju položaja žena i na planove za naredni period.
"Evropska unija je jedno od najboljih mesta na svetu za život žena. Ipak, nismo savršeni i kontinuirano radimo na tome da životi žena i devojčica budu pravedniji i ravnopravniji. U susret Međunarodnom danu žena, Evropska komisija će usvojiti Strategiju za rodnu ravnopravnost 2026-2030, koja će definisati konkretne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti, od borbe protiv rodno zasnovanog nasilja do smanjenja rodnih razlika u zaradama i zapošljavanju, kao i uvođenja rodno osetljivih politika u digitalnoj i zelenoj tranziciji", naveo je on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je poslednji izveštaj Evropske komisije ukazao na niz preporuka koje, ukoliko budu sprovedene, predstavljaju smernice za unapređenje rodne ravnopravnosti, a Evropska unija će nastaviti da podržava Srbiju u njihovoj realizaciji.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt naglasila je da Srbija već ima postavljene pravne temelje, ali da naredni koraci moraju biti usmereni ka bržoj i efikasnijoj primeni.
Prema njenim rečima, "ukoliko ravnopravnost ne zahvati sve grupe žena, u svim oblastima i svim sferama života, ona neće biti potpuna".
Kako je navela, Srbija ima postavljene pravne temelje za rodnu ravnopravnost.
"Ljudski kapaciteti su snažni. Sledeća faza odnosi se na primenu, bržu, bolje koordinisanu i adekvatno finansiranu. Rodna ravnopravnost nije izdvojena tema; ona prožima ekonomski razvoj, digitalnu transformaciju, zelenu tranziciju i upravljanje. A 'za sve' zaista mora značiti za sve, uključujući žene u ruralnim područjima, Romkinje, žene sa invaliditetom, mlade žene koje ulaze na tržište rada i žene koje su preživele nasilje", podvukla je Mordt.
Ona je zaključila da "ubrzanje nije opcija, ono je neophodno."
Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena Tatjana Macura poručila je da je ravnopravnost mnogo više od simboličnog obeležavanja jednog datuma.
Kako je naglasila, "društvo koje čuva žene, čuva i svoju budućnost".
Smatra da je osmi mart podsetnik da ravnopravnost nije simbolika, već obaveza.
"Naš prioritet je da svaka žena u Srbiji ima jednaku šansu za zapošljavanje, napredovanje i političko učešće, ali i da bude potpuno bezbedna u svom domu i na radnom mestu. Borba protiv nasilja nad ženama nije tema jednog dana, to je svakodnevna odgovornost institucija."
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević podsetio je na istorijsku borbu žena za osnovna prava, ali i na izazove koji su i dalje prisutni širom sveta.
"Žene su se izborile za pravo glasa, obrazovanje, rad i učešće u odlučivanju. Ipak, u svetu ratova i kriza žene su i dalje posebno izložene nasilju, raseljavanju, siromaštvu i sistemskom kršenju ljudskih prava. Ravnopravnost ne sme ostati cilj koji ćemo možda jednog dana dostići. Ona zahteva promenu obrazaca ponašanja u svim oblastima društva", kazao je Antonijević.
Prema njegovim rečuma, "naša je obaveza da budemo glas onih koji su diskriminisani, da ukazujemo na probleme i pozivamo na solidarnost i zajedničko delovanje".
Profil rodne ravnopravnosti
Nakon uvodnog dela predstavljen je Profil rodne ravnopravnosti u Srbiji za 2025. godinu, koji je izradio Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji i koji predstavlja važnu analitičku osnovu za dalje javne politike u ovoj oblasti.
Profil je predstavila Milena Rikanović, šeficakancelarije UN Women Srbija.
Prema njenim rečima, Profil rodne ravnopravnosti Republike Srbije 2025 predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih analiza stanja rodne ravnopravnosti u zemlji, zasnovanu na dostupnim podacima, istraživanjima i međunarodnim standardima. Publikaciju je pripremio Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji kao zajednički analitički dokument koji mapira ključne trendove, izazove i prepreke sa kojima se žene i devojčice suočavaju u različitim oblastima društvenog i ekonomskog života.
Analiza obuhvata širok spektar tema, od položaja žena na tržištu rada i njihove ekonomske sigurnosti, preko rodno zasnovanog nasilja, političkog učešća i pristupa obrazovanju i zdravstvenim uslugama, do uticaja klimatskih promena i pitanja zaštite životne sredine. Poseban fokus stavljen je i na društvene norme koje i dalje oblikuju rodne uloge, kao i na neravnomernu raspodelu neplaćenog rada u domaćinstvu i brizi o članovima porodice, što značajno utiče na mogućnosti žena za profesionalni razvoj i punu društvenu participaciju.
Zaključci publikacije ukazuju da je Srbija u prethodnim godinama uspostavila značajan normativni i institucionalni okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti, ali da ključni izazov ostaje dosledna i efikasna primena postojećih politika i zakona.
Prema rečima Rikanovićeve, Profil naglašava potrebu za snažnijom međuinstitucionalnom saradnjom, adekvatnim finansiranjem mera i uključivanjem različitih društvenih aktera kako bi se ubrzao napredak.
Kako je istakla, na osnovu analize, dokument nudi niz preporuka za unapređenje javnih politika i institucionalnih mehanizama, sa ciljem da se obezbedi suštinska rodna ravnopravnost i inkluzivan, održiv razvoj koji će podjednako koristiti ženama i muškarcima u Srbiji.
Iskustva koja pokreću promene
Poslednji deo događaja bio je posvećen panel diskusiji pod nazivom "Iskustva koja pokreću promene", na kojoj su učestvovale žene i mladi lideri uključeni u programe podrške Ujedinjenih nacija.
Panel diskusiju "Iskustva koja pokreću promene" moderirala je Borka Jeremić, šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji, dok su u razgovoru učestvovali predstavnici organizacija civilnog društva, aktivisti i mladi lideri koji kroz svoj rad doprinose unapređenju rodne ravnopravnosti. Među govornicima su bili Jelena Ružić, izvršna direktorka Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO), koja se bavi ekonomskim osnaživanjem žena, Slavica Vasić iz Romskog centra Biblija, Zoja Kukić Đorđević, predstavnica i osnivačica prve srpske mreže "Women in ICT", koja promoviše uključivanje žena u digitalni sektor, kao i Luka Perić, vršnjački edukator i član Panela mladih Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji radi na uključivanju mladih u borbu protiv diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja.
Oni su govorili o inicijativama u oblastima ekonomskog osnaživanja žena, unapređenja prava Romkinja, razvoja digitalnih veština i uključivanja mladih u prevenciju rodno zasnovanog nasilja.
Panelisti su kroz lična i profesionalna iskustva ukazali na ključne faktore koji mogu doprineti bržem napretku rodne ravnopravnosti. Među njima su ekonomska sigurnost i jednake mogućnosti zapošljavanja, digitalna inkluzija, promovisanje pozitivnih društvenih normi, ravnomernija raspodela roditeljskih i negujućih obaveza, kao i veće uključivanje mladih u borbu protiv stereotipa i diskriminacije.
Njihova svedočenja pokazala su kako međunarodne obaveze i politike mogu dobiti stvarno značenje tek kada se pretoče u konkretne inicijative na lokalnom nivou.
Obeležavanje Međunarodnog dana žena 2026. još jednom je potvrdilo da napredak u oblasti rodne ravnopravnosti zahteva dugoročno partnerstvo između institucija, međunarodnih organizacija, lokalnih zajednica i civilnog društva, kao i pristup koji uključuje čitavo društvo, kako bi se globalni ciljevi pretvorili u ravnopravnost u svakodnevnom životu.
(M.A./EUpravo zato)
