Nakon završetka javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, Ministarstvo zdravlja objavilo je izveštaj u kom nijedan od predloga za unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji, nije prihvaćen. Predloge je uputilo više od 20 organizacija civilnog društva, uključujući i brojna udruženja pacijenata.
Primedbe nezavisnih institucija
Na zahtev organizacija civilnog društva, u proces su uključeni Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Obe institucije ukazale su na ozbiljne nedostatke Nacrta zakona, ocenjujući da predložena rešenja ne obezbeđuju adekvatnu zaštitu prava građana da se izjasne o darivanju ili nedarivanju svojih organa u slučaju moždane smrti.
Naglasili su da volja preminule osobe ima prevashodni značaj i da se mora poštovati, bez mogućnosti da bude zamenjena odlukom članova porodice. Stoga, pravni okvir mora da omogući u svakom pojedinačnom slučaju sprovođenje isključivo volja umrlog lica. Nacrt zakona, kako navode, mora biti zasnovan na principima autonomije volje, ljudskog dostojanstva i Ustavom garantovanih prava.
Ograničenja u vezi sa živim davaocima
Obe institucije su takođe ukazale na problem važećeg zakona u Srbiji koji ograničava krug živih davalaca organa na srodnike do trećeg stepena. Za razliku od zemalja u regionu poput Crne Gore, Hrvatske i BiH, donori mogu da budu i druga bliska lica.
Važno je podsetiti da je takva mogućnost postojala u Srbiji do 2018. godine, kada je ukinuta bez jasnog obrazloženja. Od tada, sve veći broj pacijenata prinuđen je da transplantaciju obavlja u inostranstvu, najčešće u Turskoj.
Ministarstvo zdravlja u izveštaju navodi da proširenje kruga davalaca ne bi značajno uticalo na povećanje broja transplantacija. Ipak, dostupni podaci ukazuju na drugačiji trend. U periodu važenja donorskih kartica zabeležen je najveći broj transplantacija, sa rekordnih 41 donorom u 2013. godini. Nakon 2018. godine, kada su donorske kartice ukinute, najveći broj donora iznosio je 20 godišnje, što predstavlja značajan pad.
Odbijeni predlozi za veće učešće građana
Udruženja pacijenata posebno zabrinjava odbijanje predloga koji bi omogućili lakše i masovnije izjašnjavanje građana o darivanju organa nakon smrti. Predloženo je da se građani informišu prilikom izdavanja ličnih dokumenata, kao i da im se omogući izjašnjavanje kod javnih beležnika, lekara i putem platforme eUprave.
Obrazloženje Ministarstva da za ove mere ne postoje ljudski i materijalni kapaciteti, ocenjuju kao neprihvatljivo.
Na kraju, udruženja su istakla kako je Ustavni sud ranije proglasio deo zakona neustavnim zbog nedovoljne preciznosti, što je dovelo do potpune obustave transplantacija u trajanju od 10 meseci. Uprkos upozorenjima nezavisnih institucija i stručne javnosti, postoji bojazan da bi slična situacija mogla opet da se ponovi.
Zbog svega navedenog, organizacije civilnog društva i udruženja pacijenata zahtevaju da Ministarstvo zdravlja uvaži preporuke nadležnih institucija, izvrši suštinske izmene Nacrta zakona i obezbedi inkluzivan proces u kom će učestvovati stručna i šira javnost. Cilj je kako iz "Donorstvo je herojstvo" navode donošenje zakonskog rešenja koje će na pravno utemeljen i etički prihvatljiv način unaprediti transplantacioni sistem u Srbiji.
(EUpravo zato)
