Fudbaleri Španije, pogotkom Ferana Toresa u 106. minutu prvog produžetka stigli su do novog naslova šampiona sveta. Poput Andreasa Inijeste 2010. godine, Tores je bio igrač odluke.
Bilo je ovo ono finale kada su igrači Barselone, sadašnji ili bivši, u prvom planu.
Sve oči, još pre meča, bile su uprte u, po mnogima najboljeg fudbalera svih vremena, Lionela Mesija. Međutim, omaleni Argentinac je u finalu bio nevidljiv. Teško je reći da je pao pod pritisak očekivanja ili velike želje, s obzirom da je ovo najverovatnije njegov poslednji nastup na Mundijalu, ali Mesi nije bio Mesi.
Na drugoj strani, očekivalo se dosta od mladog Lamina Jamala koji je još put svetskog šampionata krenuo po izlasku iz povrede, pa je bilo očigledno još u prvim mečevima da postoji izvestan strah. Nije bio strelac u finalu, ali je za Crvenu furiju mnogo učinio na ovom Mundijalu, pa se može reći da je ispunio svoju ulogu.
A pre Ferana Toresa, neophodno je pomenuti zajedništvo i timski duh Španije. Nešto što ih je godinama krasilo, potvrdilo se i u finalu Mundijala. Ekipa koja nikada nije dozvolila da je poljulja izvesna promena u sastavu, koja je uvek imala svoju tika-taka taktiku i igrala se na terenu u ritmu najlepše muzike za ples, to je učinila i u nedelju uveče u Njujorku.
Malo ko je pre finala Argentincima davao šanse baš jer su svesni kvaliteta i snage Španije. Selektor Luis de la Fuente je odigrao pametnije. Svestan da je Španija mogla da reši finale i pre produžetka, nije silio, naprotiv, pustio je da meč ide svojim tokom i verovao je svojim igračima, verovao je u snagu zajedništva i pravednost fudbala.
Gaučosi su do finala stigli veoma teško, gotovo nezasluženo, pa istini za volju i nemaju previše ni prava, a ni razloga da slave, ostaće upamćeno da su bili drugi na svetu, iako to drugo mesto niko i ne voli i ne pamti. Senku na sve ono što su godinama činili baca potez nakon 120 minuta igre u Njujorku, kada su se nezadovoljni zbog poraza sukobili sa rivalom. Veliki i u porazu i u pobedi nije nešto što važi za do tada aktuelnog šampiona sveta.
Feran Tores
Kroz istoriju, Španija poseduje igrače koji su vek na visokom nivou, ali u senci najvećih zvezda, a onda zablistaju kada je najpotrebnije. Tako je Tores ispred Jamala, postigao gol koji će ga zauvek visoko pozicionirati.
Interesantno, ali Feran je rođen 29. februara 2000. godine, što znači da "pravi" rođendan slavi samo jednom u četiri godine. Sada će slaviti i 19. jul.
Iako je fudbalom krenuo da se bavi u omiljenom klubu iz detinjstva, Valensiji, oblikovala ga je saradnja sa Pepom Gvardiolom u Mančester Sitiju, odakle je stigao u Barselonu.
Meč za treće mesto
Mundijal je okončan nakon 104 utakmica, a jedna od onih koja će se prepričavati je pretposlednja, duel za treće mesto između Francuske i Engleske.
Englezi, koji su u polufinalu podbacili, da li zbog taktike Tomasa Tuhela ili neke više sile samo njima znane, odneli su pobedu sa 6:4. Duel je privukao veliku pažnju i zbog sudijskih odluka, ali ostaće upamćeno da su Gordi albioni konačno uspeli da osvoje "nešto" na svetskom šampionatu - do nedelje uveče imali su samo titulu šampiona osvojenu pre ravno 60 godina.
Da li je Mundijal 2026 položio ispit?
Bio je ovo prvi šampionat sveta sa novim pravilima, nastilo je 48 timova, u tri države, na dva kontinenta, u 16 gradova. Na poluvremenu finala je usledio i nastup svetskih muzičkih zvezda, pa je sve delovalo spektakularno, ali gde je fudbal tu... Da li je za ovu igru važnije da "zaradi" što više novca ili da privuče veći broj navijača i dece na terenima širom sveta i šta je uspela na Mundijalu u Americi, Meksiku i Kanadi, proceniće vodeći ljudi.
(EUpravo zato)