Od završnice se dosta očekuje, osim dobre igre i spektakla na tribinama i u organizaciji do sada najvećeg i najizazovnijeg Mundijala, ali jedan meč, brojnim zanimljivostima, u ovom trenutku privukao je veliku pažnju.
Navijači na stadionu u Majamiju, u subotu od 23 sata, prisustvovaće duelu koji u samoj najavi nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Norveška i Engleska, povratnici u elitu i kolevka fudbala, Vikinzi i Gordi albion, Erling Haland i Džud Belingem, čvrsta i grublja igra, zatvoren i dobar taktički meč, hladan, ali i snažan duel koji mnogo obećava. Tim koji živi od stare slave i to one iz 1966., tim koji ima najbolju ligu na svetu i tim koji mnogo obećava, a malo kada obraduje navijače i sa druge strane ekipa koja je u poslednjoj deceniji bljesnula.
Prvi put nakon 22 godine, Norveška je stigla do Mundijala, naravno na krilima Erlinga Halanda, istog onog Halanda koji briljira na engleskim terenima u dresu Mančester Sitija.
Upravo će se oko Halanda i okretati lopta u subotu uveče. I neće to biti prvi put. Engleska jeste favorit u ovom duelu, ali Engleska već odavno nije otišla dalje od prognoza, očekivanja i obećanja, a interesantno, ali Haland je večeras mogao biti i na drugoj strani.
Davne 2000. godine, Haland senior je igrao fudbal na Ostrvu, pa je Erling ugledao svetlo dana u Lidsu. Po rođenju, on je mogao birati tim za koji će nastupati, izabrao je domovinu svojih roditelja, ne zemlju u kojoj je došao na svet, ne zemlju u kojoj je njegog otac Alfi gradio uspešnu fudbalsku karijeru, ne zemlju koja ga danas plaća u milionima.
Već od prvih koraka, Erling je pokazao da je talenat nasledio, ali ubrzo se moglo i videti da će biti uspešniji od tate. Ipak, iako se kroz istoriju ova dva tima ne mogu meriti, Haland junior nikada nije razmišljao o nastupu za drugu reprezentaciju, pa nikada i nije imao engleski pasoš i nikada se nije odrekao norveškog državljanstva.
A nije da nije mogao, nije da Englezi nisu slali pozive i poklone. Od malena se držao porekla, od malena je bio i ostao privržen porodici, pa ne čudi ni to što danas na dresu nastupa sa dva prezimena jer je u čast svoje majke dodao i njeno - Braut.
Kada je fudbalsko umeće u pitanju, golgeter sa bebi osmehom, ne bira rivale, mreže rešeta bez pitanja. Za seniorski tim Norveške postigao je čak 62 gola na 54 utakmice, a njegova prednost protiv Engleza biće i ta što godinama nastupa u Premijer ligi, pa štopere sa Ostrva i njihov fudbal poznaje bolje nego bilo ko.
Iz vikenda u vikend u dresu Mančester Sitija, koji ga na nedeljnom nivou plaća čak pola miliona evra, susreće se sa engleskim štoperima koji mu još uvek nisu pronašli slabu tačku, brz i poletan, duge plave kose, poput vihora prolazi i čvrste i "bunker" odbrane.
Da je Norveška načinila senzaciju u osmini finala ne može se reći, ali pobeda nad Brazilom jeste iznenađenje, što je potvrdio i Erling.
"Rekao sam to i ranije, mislim da polako menjamo istoriju cele jedne nacije... Način na koji smo odigrali protiv Brazila pokazuje da je Norveška fantastičan fudbalski tim. Ovo što radimo je neverovatno, našoj zemlji je trebalo dugih 28 godina da dođe do ovoga, tako da mene barem ne možete kriviti za tu pauzu", našalio se napadač aludirajući na svoje godine.
Haland nije samo rođen u Engleskoj, Halanda je Premijer liga i tamošnji fudbal, oblikovala, ali sada, on je samo još jedan Viking koji želi severu Evrope da donese sunce.
Navijači Norveške postali fenomen
Spektakularnom koreografijom na Mundijalu, norveški navijači postali su globalni fenomen. Naime, tokom utakmica i slavlja golova, Norvežani su prosto i jednostavno veslali.
Poteze na tribinama pratila je pesma i navijanje, pa su na stadionima širom Amerike izazivali euforiju, ali i ispred Tajms Skvera.
Istorija "rivalstva" Norveške i Engleske
Kada se bar na kratko distanciramo od fudbala, kada govorimo o ovim hladnim zemljama, gotovo da je svima prva asocijacija istorija i vikinška osvajanja.
Kao znak zahvalnosti za podršku tokom Drugog svetskog rata, Norveška svake godine poklanja ogromnu jelku gradu Londonu, koja se tradicionalno postavlja na Trafalgar skveru.
Glavni grad Norveške, Oslo, osnovao je vikinški kralj Harald Hardrada, koji je pre toga pokušao da osvoji Englesku, a norveška kraljevska porodica potiče direktno iz Velike Britanije.
(EUpravo zato)