Kada je imala samo 13 godina, Anastasija Vujić iz Beograda otvorila je svoj božićni paketić i nije mogla da ga zadrži samo za sebe. Tog dana, dok je pevala u crkvenom horu, među publikom je videla decu iz doma, decu bez roditelja. Umesto da ponese poklon kući, odlučila je da ga podeli sa njima. Tada je, kako sama kaže, shvatila da sreća ima smisla tek kad se deli.
Danas, osam godina kasnije, Anastasija je dobitnica priznanja "Oni su heroji", nagrade koja se dodeljuje pojedincima koji svojim delima menjaju društvo na bolje. A ona to čini svakog dana, tiho, bez pompe, samo uz osmeh, toplu reč i želju da nekome bude bolje.
"Od svoje 13. godine posećujem dečje bolnice, domove za decu bez roditeljskog staranja, škole za decu sa smetnjama u razvoju. Nosim im slatkiše, bojanke, grickalice... Ali to nije poenta. Poenta je da ih neko pogleda u oči, da im pokaže da nisu zaboravljeni", kaže Anastasija.
Njene humanitarne akcije nemaju zvaničnu organizaciju, ni budžet, ni podršku velikih sistema. Sve počinje u krugu porodice i prijatelja, i širi se, srce po srce. Jer Anastasija ne traži sponzore, već saputnike. Ljude koji, poput nje, veruju u dobrotu.
Jedan osmeh koji menja sve
U svom humanitarnom radu obišla je mnoge institucije. Ipak, jedna priča joj je zauvek ostala urezana u srce.
"U Institutu za majku i dete upoznala sam devojčicu mojih godina. Teško bolesna, sa opakom bolešću. Posle nekoliko meseci, njena majka nas je kontaktirala i zatražila fotografiju koja je nastala tokom te posete. Rekla nam je da je to jedina slika tokom njenog lečenja na kojoj se njena ćerka smeje. Jedina. Taj osmeh je sve", priča Anastasija tiho.
Te slike Anastasija često koristi da pokaže donatorima koliko njihovi mali znaci pažnje znače onima kojima su namenjeni. I svaka od tih slika, svaki zagrljaj, svaki dečji osmeh, razlog je da ne odustane.
"Bilo je trenutaka kada sam želela da stanem. Kada sam mislila da ne mogu više. Ali onda se setim takvih momenata i znam da je vredelo.“
Studentkinja menadžmenta sa misijom
Danas, Anastasija ima 20 godina i studira menadžment na Fakultetu organizacionih nauka. Pored fakultetskih obaveza, redovno organizuje i sprovodi humanitarne akcije, uz podršku svojih roditelja i prijatelja.
"Samo želim da im pokažem da nisu sami. Da još uvek ima ljudi koji ne okreću glavu kada čuju tešku priču. To mi je dovoljno."
Na društvenim mrežama nije aktivna da bi gradila "imidž", već da bi širila svoju misiju. Na njenom Instagram profilu može se videti deo onoga što radi. Bez patetike, bez senzacije. Samo istinske emocije i volja da se pomogne.
U svetu koji često zaboravlja one najranjivije, Anastasija Vujić je tiha, ali snažna podsetnica da i jedan paketić, podeljen iz srca, može da promeni nečiji svet.
(M.A./EUpravo zato)
