Stručnjaci iz Savetovališta za ishranu Instituta "Batut" upozoravaju da upravo ta kombinacija: smanjena fizička aktivnost, kaloričniji obroci i manji unos svežih namirnica, postepeno dovodi do osećaja umora i povećanja telesne mase.
Dva do tri kilograma tokom zime možda ne deluju dramatično. Ukoliko se taj ciklus ponavlja iz godine u godinu, za pet godina možemo imati i 10 do 15 kilograma viška, ovo zaniči i znatno veći rizik za povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti.
Hrana koja teši i greje, ali ne utiče negativno na naše zdravlje
Ishrana zimi ne mora da bude restriktivna, ali stručnjaci upozoravaju da bi svakako trebala da bude promišljena. Preporuka je da biramo namirnice bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima, kako bi se zaštitili, ali nam one istovremeno pružaju osećaj topline i sitosti.
Na prvi pogled ne deluje tako, ali i u zimskim mesecima, priroda nam nudi vredne saveznike: jabuke, mandarine, pomorandže, kivi, šargarepu, celer, cveklu, karfiol, brokoli. Posebno mesto ima kiseli kupus, tradicionalna namirnica bogata vitaminom C i probioticima koji doprinose zdravlju crevne flore, a samim tim i imunitetu.
Prema navodima Mejo klinike, upravo je raznovrsna ishrana bogata voćem i povrćem ključna za jačanje imunog sistema, jer obezbeđuje vlakna, fitonutrijente i antioksidanse koji smanjuju upalne procese u organizmu.
I sve započinje doručkom, umesto kafe na prazan stomak, toplim napicima poput čaja sa malo meda, možemo podstaći cirkulaciju. Ovsene, ražane ili speltine pahuljice, proso ili heljda uz orašaste plodove i voće su sjajni izvori energije, a alternativa su integralni hleb sa mladim sirom i salatom ili omlet sa povrćem.
Drugim rečima, kombinacijom složenih ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti doprinosimo dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou šećera u krvi.
Najveći izazov tokom zime često predstavljaju večernji sati. Upravo tada posežemo za brzom hranom, pecivima i slatkišima. Stručnjaci sugerišu da zdravija alternativa može da bude podjednako ukusna: salata od cvekle i kupusa, rendana šargarepa sa jabukom i celerom, grilovano povrće uz integralni hleb ili lagani omlet. Sve češće su prisutne i takozvane "obrok-salate", kombinacije sočiva i povrća, krompira i kupusa, ili pečene bundeve sa šargarepom.
Uz malo planiranja i mašte, ishrana tokom zime ne mora da bude nezdrava i potencijalno ugrožavajuća po zdravlje jer namirnice koje možemo naći u prodavnici tokom tih meseci, nude dovoljno raznovrsnosti da obezbede ukusne i nutritivno bogate obroke.
(EUpravo zato/ Batut/Mejo klinika)