Prvih izlazaka bez roditelja. Prvih ozbiljnih prijateljstava. Prvih ljubavi. Vremena kada devojčica počinje da otkriva ko je, šta želi i kakav život zamišlja za sebe. Ali za milione devojčica širom sveta upravo taj period života donosi iskustvo koje menja način na koji gledaju na sebe, odnose i sopstvenu budućnost.
Nova analiza Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i partnerskih organizacija Ujedinjenih nacija (UN) pokazuje da je 2023. godine gotovo 30 odsto devojaka uzrasta od 15 do 19 godina (oko 43 miliona njih širom sveta), iskusilo partnersko nasilje, seksualno nasilje koje je počinio neko ko nije njihov partner, ili oba oblika nasilja.
Brojka je velika, ali otkriva istinu da nasilje ne počinje tek u odraslom dobu. Za veliki broj devojaka ono počinje upravo onda kada tek uče kako izgleda ljubavna veza, poverenje, granice i bliskost.
Postoji i nasilje koje ne dolazi od strane partnera
Partnersko nasilje nije jedini deo problema. SZO procenjuje da je 8 odsto svih devojaka između 15 i 19 godina doživelo seksualno nasilje koje je počinio neko ko nije njihov partner. Što obuhvata različit spektar situacija i počinioca, a procene ne predstavljaju nužno potpunu sliku.
Kod seksualnog i partnerskog nasilja postoji jedan veliki problem koji statistika nikada ne može potpuno da uhvati: mnoge žrtve nikada ne prijave ono što im se dogodilo. Razlozi su strah, sramota, stigma, zavisnost od nasilnika, nepoverenje u institucije ili uverenje da im niko neće verovati.
SZO upozorava da ove brojke najverovatnije predstavljaju samo deo stvarnog problema nasilja.
Nije svaka devojčica jednako izložena riziku
Kada se pogleda gde su stope nasilja više, postaje jasno da problem nije samo pitanje pojedinca. Na rizike utiču porodica, zajednica, zakoni, obrazovanje, ekonomski položaj i društvene norme.
Nova analiza ukazuje na povezanost između viših stopa nasilja nad adolescentkinjama i faktora poput ranih brakova, nižeg nivoa obrazovanja devojčica i diskriminatornih zakona o imovini i nasleđivanju.
Ako devojčicu posmatramo samo kao pojedinca koji je "upao u lošu vezu", propuštamo veliki deo problema. Realnost je da su mogućnost izlaska iz nasilnog odnosa u povezane sa stepenom obrazovanja, prihodima, podrškom porodice, dostupnosti službe, pravne zaštite i društva koje joj veruje.
Šta može da se promeni?
SZO i partnerske organizacije ne predstavljaju nasilje kao problem koji se rešava samo jednom merom.
Potrebna je njihova kombinacija: pristup srednjem obrazovanju za devojčice, sprečavanje dečjih brakova, jačanje pravne zaštite, smanjivanje rodne neravnopravnosti i diskriminatornih društvenih normi, kao i dostupne zdravstvene, psihološke i socijalne usluge za žrtve.
Posebno se izdvaja i sistem zdravstvene zaštite. Lekar ili medicinska sestra mogu da budu među prvim odraslim osobama koje primete da nešto nije u redu.
Zato podrška mora da bude prilagođena adolescentkinjama i usmerena na njihovu bezbednost i potrebe, uključujući seksualno, reproduktivno i mentalno zdravlje.
Brojka koju ne bi trebalo da zaboravimo je da je zabeleženo gotovo 43 miliona slučajeva u kojima su adolescentkinje pretrpele neki oblik nasilja. Iako ovo dluje kao još jedna statistika, u pitanju su desetine miliona pojedinačnih života za koje znamo, a situacija je verovatno i mnogo gora.
Milioni devojaka koje su u godinama kada bi trebalo da uče kako da postave granice, ne treba da uče kako da prežive njihovo kršenje. Ukoliko nasilje počinje rano, to znači i da se sa prevencija takođe mora početi što pre, a ne tek kada se pojavi ozbiljna povreda ili kada policija dobije prijavu.
Pre svega kroz obrazovanje, razgovor o granicama i pristanku, dostupnu podršku, ravnopravnije odnose i društvo koje devojčici veruje kada kaže da nešto nije u redu.
(EUpravo zato/SZO)
