Procene su da se herpes zoster tokom života razvija kod otprilike jedne od tri osobe. Iako se najčešće javlja kod starijih, može da pogodi i mlađe ljude, naročito ako im je imuni sistem oslabljen ili su izloženi dugotrajnom fizičkom ili psihičkom stresu.
Isti virus, dve različite bolesti
Varičelu i herpes zoster izaziva isti virus, Varicella zoster.Kada osoba preleži varičelu, virus se ne eliminiše iz organizma, već ostaje uspavan u nervnim ćelijama.
"Кada imate varičele i osip konačno nestane, dešava se da virus varičela zoster, zatim ide duž nerava do dorzalnog korenskog gangliona", objašnjava dr Šeril En Ašberg iz Bolnice Jupiter na Floridi.
Ako vremenom oslabi imunitet ili se organizam nađe pod većim opterećenjem, virus može ponovo da se aktivira. Ovoga puta ne izaziva varičelu, već herpes zoster, koji se najčešće ispoljava kao bolan osip duž jednog nerva.
Jedna od karakteristika herpes zostera jeste da se bol javlja pre nego što se pojave promene na koži. Mnogi najpre osećaju peckanje, žarenje, svrab ili probadajući bol na jednom delu tela.
Tek nakon dan ili dva pojavljuje se osip sa sitnim plikovima, najčešće samo na jednoj strani tela ili lica. Promene prate tok zahvaćenog nerva, zbog čega bolest ima karakterističan izgled.
"Glavna stvar kod herpes zoster je osip. On u početku može da izgleda pomalo kao ovčije boginje, a zatim se stvara krasta", rekao je dr Ankuš Bansal u bolnici Vestlejk na Floridi. "Ali razlika je ta što je lokalizovan u jednom delu tela i obično na jednoj strani tela."
Da li može da izazove komplikacije?
Kod većine ljudi osip prolazi za nekoliko nedelja, ali herpes zoster nije samo kožna bolest. Budući da virus zahvata nerve, bol može da bude veoma intenzivan.
Kod dela obolelih razvija se postherpetična neuralgija, dugotrajan bol koji traje mesecima, pa čak i godinama nakon što osip nestane. Rizik za ovu komplikaciju raste sa godinama.
Posebno ozbiljna situacija nastaje kada herpes zoster zahvati lice, naročito područje oko oka. U tim slučajevima može da dođe i do oštećenja vida, zbog čega je neophodan hitan pregled lekara.
Ko je u riziku?
Najveći faktor rizika jeste starost, jer imuni sistem prirodno slabi kako godine prolaze. Međutim, herpes zoster može da se javi i kod mlađih osoba.
"U suštini, kako starite, šansa da dobijete herpes zoster se povećava. Dakle, većina ljudi koji dobiju herpes zoster imaju 50 i više godina", rekao je dr Bansal. "I svaka decenija više, povećava šansu da dobijete herpes zoster."
Veći rizik imaju osobe koje boluju od pojedinih malignih bolesti ili HIV infekcije, oni koji su imali transplantaciju organa ili uzimaju lekove koji potiskuju rad imunog sistema. Stručnjaci navode da i intenzivan fizički ili psihički stres može da bude jedan od okidača za ponovno aktiviranje virusa.
Osoba sa herpes zosterom ne može direktno da prenese ovu bolest drugoj osobi. Međutim, tečnost iz plikova sadrži virus, pa neko ko nikada nije imao varičelu, niti je vakcinisan može da se zarazi i razvije varičele, a ne herpes zoster.
Zbog toga se savetuje izbegavanje bliskog kontakta sa trudnicama, novorođenčadi, osobama oslabljenog imuniteta i onima koji nisu preležali varičelu, sve dok se plikovi ne osuše i ne prekriju krastama.
Potrebna je brza reakcija
Lekari naglašavaju da je vreme ključno. Antivirusni lekovi daju najbolje rezultate ako se sa njima započne u prva 72 sata od pojave osipa. Oni mogu da skrate trajanje bolesti, ublaže simptome i smanje rizik od komplikacija.
Pored antivirusne terapije, često su potrebni i lekovi protiv bolova, jer bol može da bude veoma izražen.
"To je zaista pokušaj da se minimiziraju šanse za pojavu komplikacija od herpes zostera, kao što je postherpetična neuralgija", objašnjava dr Ašberg.
Još jedan veoma rasprostranjen mit po pitanju ovog virusa je da se herpes zoster dobija samo jednom. Virus može ponovo da se aktivira, pa je herpes zoster moguć više puta tokom života, iako se to ne dešava često.
(EUpravo zato/AMA)
