"Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet", rekao je Nelson Mandela, veliki borac za ljudska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1994. godine. Ove reči posebno odjekuju svake godine 17. novembra, kada se širom sveta obeležava Međunarodni dan studenata – dan posvećen pravu na obrazovanje, slobodu misli i jednakim šansama za sve mlade ljude.
A gde ćemo najpre naći sve ovo ako ne u Evropskoj uniji?
Evropska unija, poznata po svom visokom standardu obrazovanja i raznovrsnim mogućnostima za usavršavanje, često je prvi izbor za studente željne znanja i napredovanja. Sa nekim od najboljih univerziteta na svetu, inovativnim obrazovnim programima i prilika za praktično iskustvo, EU pruža idealno okruženje za mlade koji žele da grade karijeru u skladu sa globalnim standardima. Uz to, mnoge od ovih prilika su besplatne ili veoma povoljne za studente iz Srbije.
Zato vam predstavljamo tri ključna načina kako se besplatno, a kvalitetno, školovati u Evropskoj uniji.
Međunarodni dan studenata obeležava se 17. novembra kao sećanje na 1939. godinu kada su nacisti pogubili 20 čehoslovačkih studenata koji su protestovali protiv okupacije. Više od 1.200 studenata tada je odvedeno u koncentracione logore, a domovi i Univerzitet pretvoreni u kasarne.
Erazmus Plus program studentske razmene
Ako studirate u Srbiji, imate priliku da se prijavite na program studentske razme Erasmus plus.
U ovom ciklusu programa, koji traje od 2021. do 2027, studenti svih nivoa studija na visokoškolskim ustanovama u Srbiji koje učestvuju u Erazmus plus programu, mogu da idu na stipendirano školovanje ili obavljanje prakse u države članice Evropske unije i treće zemlje pridružene programu (Island, Norveška, Lihtenštajn, Severna Makedonija i Turska).
To znači da zainteresovani mladi ljudi mogu da idu na studentske razmene, koje podrazumevaju boravak i studiranje na nekoj inostranoj visokoškolskoj ustanovi u trajanju 2–12 meseci (najčešće jedan semestar) u okviru određenog nivoa studija (osnovne, master ili doktorske).
U okviru ove vrste mobilnosti studenti slušaju predavanja i polažu ispite, stičući ESPB koji će im biti priznati po povratku na matičnu ustanovu u Srbiji.
Konkurse raspisuje matični univerzitet/visoka škola/akademija na svom sajtu, i to za razmene na onim inostranim VŠU sa kojima ima ugovorenu saradnju u okviru Erazmus+ programa.
Važno je naglasiti da VŠU iz Srbije kroz odobrene Erazmus+ projekte mogu da ostvare više saradnji sa različitim ustanovama iz velikog broja zemalja koje učestvuju u programu, što znači da studenti obično imaju mogućnost izbora.Konkursom su definisani uslovi pod kojima će se razmene realizovati, odnosno vreme i trajanje razmene, kao i to koji studenti (kojih studijskih oblasti/fakulteta i nivoa studija) se mogu prijaviti na konkurs.
Opcija je takođe i odlazak na studenske prakse, koje nude mogućnost usavršavanja i razvijanja profesionalnih i praktičnih veština, takođe u trajanju 2–12 meseci.
Studenti ih mogu obavljati u nekom inostranom preduzeću, organizaciji ili na VŠU, dok konkurse raspisuje matični univerzitet/visoka škola/akademija na svom sajtu, pri čemu može propisati preciznije uslove za učešće studenata u praksi.
Erazmus plus stipendija obuhvata plaćenu školarinu i mesečni iznos kojim se pokrivaju troškovi života tokom boravka u inostranstvu. Iznos zavisi od zemlje do zemlje, kao i od vrste razmene.
Putni troškovi najčešće nisu pokriveni, osim ukoliko studenti odlaze u neku od trećih zemalja koje ne učestvuju punopravno u programu. Prijavom za mobilnost, kandidat se automatski prijavljuje i za Erazmus plus stipendiju.
U nekim slučajevima, može se desiti da prijava studenta za mobilnost bude prihvaćena ali bez odobrene stipendije. Student koji prihvati mobilnost bez stipendije (tzv. Zero grant mobility), ima sva druga prava i obaveze koje imaju i studenti sa stipendijom.
Besplatno studirajte u zemljama EU
Studiranje u inostranstvu obično ume da bude finansijski zahtevan poduhvat, ali ako se dobro rapsitate, brojne su zemlje EU gde čitave studije možete besplatno da završite.
Prema platformi Erudera, postoji niz zemalja u kojima je školovanje povoljnije ili čak besplatno za strane državljane.
Studiranje je besplatno u Češkoj i Finskoj mada se podrazumeva da se nastava prati na njihovim maternjim jezicima. Nastava na engleskom ili nekom drugom jeziku već košta nekoliko hiljada evra.
Studenti u Češkoj mogu dobiti i radnu dozvolu na 30 dana ukoliko se prijave na programe koje podržava Ministarstvo obrazovanja, a nakon školovanja mogu ostati u zemlji 9 meseci tokom potrage za poslom.
Slovenački fakulteti su besplatni za studente i iz BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Besplatne studije se mogu pohađati i u Nemačkoj i na Islandu. Trenutno u Nemačkoj studira više od 400.000 stranih studenata. Ova zemlja takođe nudi strancima i mogućnost rada na puno radno vreme do 120 dana ili pola radnog vremena tokom 240 dana. Nakon školovanja mogu ostati u toj zemlji do 18 meseci dok traže posao u struci.
Strani studenti na Islandu mogu raditi do 15 sati nedeljno tokom akademske godine, a nakon fakulteta mogu ostati u zemlji još šest meseci. Ipak, Island važi za zemlju sa višim standardom, pa životni mesečni troškovi mogu premašiti i 2.000 evra.
Kada je reč o školarinama širom Evrope, one mogu varirati od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra mesečno.
Ipak, to se odnosi na samo na troškove školovanja, dok sam student, odnosno, njegova porodica mora da se postara za ostale životne izdatke.
Zemlje poput Kipra, Austrije, Češke, Danske, Finske, Nemačke, Grčke, Islanda, Luksemburga, Malte, Norveške, Poljske, Slovačke, Slovenije i Švedske nude besplatno studiranje za određene državljane ili specifične stepene studiranja.
Kada je reč o troškovima života za studente, zemlje se mogu podeliti u dve grupe: one u kojima se troši do 1.000 evra mesečno ili pak najmanje 1.000 do 2.000 evra mesečno.
U skladu sa istraživanjem Erudere, zemlje koje su povoljnije za život studenata su Albanija, Belorusija, Belgija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Finska, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Portugal, Rumunija, San Marino, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska.
Sa druge strane, evropske zemlje u kojima su životni troškovi veći su Andora, Austrija, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Island, Lihtenštajn, Luksemburg, Holandija, Norveška i Švajcarska.
Besplatni sertifikati preko platforme
Treći način da se obrazujete besplatno u Evropskoj uniji je putem platforme "Digital Skills and Jobs Platform".
Činjenica je da danas digitalna tranformacija sve više utiče na način na koji živimo, radimo i učimo. Ovaj tehnološki napredak donosi neosporne prednosti, ali i čini sve težim praćenje najnovijih tehnoloških rešenja. Shodno tome, naše veštone i znanja zastarevaju i stvaraju sve veći jaz između kapaciteta i potreba tržišta.
Upravo tome služi ova platforma za digitalne veštine i poslove. Pomaže zainteresovanima da unaprede svoje digitalne veštine i znanja, unaprede svoje karijere i dodaju vrednost svojim organizacijama.
Platforma pruža veliki broj kurseva na temu digitalnih veština za koje možete dobiti sertifikate i tako se kvalifikovati za neke od najkonkurentnijih pozicija na tržištu rada Evrope.
(EUpravo zato/JA)