Biljana Borzan, stalna izvestiteljka Evropskog parlamenta za bezbednost hrane, kazala je da se i Bugarska pridružuje zemljama koje su zabranile prodaju energetskih pića deci.
Sa druge strane, Hrvatska još uvek nije donela takvu zabranu, iako je naučni i politički konsenzus o štetnosti ovih pića za maloletnike sve jači.
Borzan smatra da se odluka o zabrani energetskih pića za decu i mlade u nekim zemljama nepotrebno odlaže, a na štetu dece.
"Nema opravdanog razloga da Hrvatska ostane jedina slepa tačka na evropskoj karti zaštite dece.
Nije više pitanje da li ćemo nešto preduzeti, već zašto uporno ne činimo ništa", izjavila je Borzanova, koja godinama upozorava na opasnosti energetskih pića za decu i mlade.
Sve više zemalja uvodi zabranu iz zdravstvenih razloga
Države EU imaju pravo da zabrane prodaju energetskih pića deci zbog zaštite javnog zdravlja, i sve više njih to i koristi.
Litvanija i Letonija su zabranu uvele pre deset godina, a sada im se pridružuje i Bugarska.
U Mađarskoj zabrana je na snazi od početka juna, dok je u Bugarskoj stupila na snagu ove nedelje.
"Vlada Hrvatske već sedam godina izgovara da su potrebna dodatna istraživanja. Čak smo 2018. godine dobili odbijenicu u Saboru jer, kako kažu, nema naučnih dokaza o štetnosti pića sa 300 mg kofeina po litru, koje piju i deca od 10 godina", podseća Borzanova.
Danas, prema njenim rečima, ne raspravlja se više o istraživanjima, već o činjenicama: čak 86% šesnaestogodišnjaka u Hrvatskoj konzumira energetska pića, a skoro polovina njih to pije zajedno sa alkoholom.
Zabrinjava i podatak da više od polovine dece mlađe od 12 godina već pije ove napitke.
Svakodnevno raste broj dece sa prekomernom težinom, zavisnošću od kofeina i rizičnim ponašanjem povezanim sa konzumacijom ovih pića.
"Čujemo da nemamo definisan pravni okvir, da ne znamo šta je energetsko piće i da se ne može dokazati njihova štetnost. Istovremeno, zemlje sa manje resursa i manje političkog otpora uvedu zabranu za nekoliko meseci. Ako Bugarska može, zašto Hrvatska ne može?" poručuje Borzan.
Situacija u Srbiji i dalje zabrinjavajuća
Kod nas energetska pića se konzumiraju bez kontrole i bez ikakvih zabrana, a posledice mogu biti veoma ozbiljne.
Jedna limenka energetskog pića sadrži od 80 do 300 mg kofeina.
Dok odrasli mogu da unesu i do 200-300 mg dnevno, što je kao dve šolje kafe, kod dece je situacija drugačija.
Prema podacima Evropske agencije za bezbednost hrane, 68% mladih između 10 i 18 godina konzumira energetska pića, kao i 18% dece mlađe od deset godina, iako na limenci piše da su namenjena starijima od 18 godina.
Za decu mlađu od 13 godina ne postoji zvanična gornja granica za unos kofeina, ali Američka pedijatrijska asocijacija savetuje da deca od 8 do 13 godina mogu unositi do 100 mg dnevno, uz napomenu da kofein nije prisutan samo u energetskim pićima i kafi.
Većina maloletnika barem je jednom probala energetsko piće, iako to mnogi ne žele da priznaju.
Prekomerna upotreba može izazvati nesanicu, nervozu, gojaznost, srčane probleme i negativno uticati na mentalno zdravlje. Najopasnija je kombinacija sa alkoholom, koja je česta na žurkama.
Stručnjaci smatraju da je neophodno uvesti zakonske regulative koje bi ograničile ili potpuno zabranile upotrebu ovih proizvoda kod dece i mladih.
(M.A./EUpravo zato/politika.rs)
