Grčka je najavila planove da zabrani pristup društvenim mrežama za decu mlađu od 15 godina, čime se pridružuje sve većem broju evropskih zemalja koje pokušavaju da ograniče izloženost dece onlajn platformama.
Premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da je cilj ove mere da se odgovori na porast anksioznosti i problema sa spavanjem kod mladih, kao i na ono što je nazvao "zavisničkim dizajnom" društvenih mreža.
Zabrana bi trebalo da stupi na snagu u januaru naredne godine.
Australija je u decembru postala prva zemlja na svetu koja je uvela obavezu platformama poput TikToka, YouTube-a i Snapchata da uklone naloge korisnika mlađih od 16 godina ili se suoče sa visokim novčanim kaznama. Francuska, Austrija i Španija takođe su među državama koje rade na sličnim ograničenjima.
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva pokrenula je konsultacije o mogućem uvođenju zabrane za mlađe od 16 godina, dok Irska i Danska razmatraju slične mere.
Kompanije koje upravljaju društvenim mrežama tvrde da bi opšte zabrane bile neefikasne, teško sprovodive i da bi mogle dodatno izolovati ranjive tinejdžere. Platforma Reddit već je pokrenula sudski postupak protiv australijskog zakona.
U video-poruci objavljenoj na TikToku u sredu, Micotakis je rekao: "Mnogi mladi mi govore da se osećaju iscrpljeno zbog poređenja, komentara i stalnog pritiska da budu prisutni na mrežama."
Dodao je da je razgovarao sa roditeljima koji kažu da njihova deca loše spavaju, da su anksiozna i stalno koriste telefone.
"Ovo mora da se zaustavi"
Nazvavši planiranu meru "teškom, ali neophodnom", premijer je naglasio da cilj vlade nije da udalji mlade od tehnologije, koja "može biti izvor inspiracije, znanja i kreativnosti".
"Ali zavisnički dizajn pojedinih aplikacija, kao i poslovni model zasnovan na privlačenju pažnje, na tome koliko dugo ostajete pred ekranom, oduzima vam nevinost i slobodu. To negde mora da se zaustavi", rekao je on.
Detalji regulatornog okvira za sprovođenje zabrane biće predstavljeni kasnije tokom dana.
Micotakis je takođe istakao da će Grčka tražiti rešenje na nivou Evropske unije. U pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, pozvao je na uspostavljanje zajedničkog okvira EU koji bi "dopunio i ojačao neophodne nacionalne inicijative za zaštitu maloletnika".
Među njegovim predlozima su obavezna verifikacija uzrasta za mlađe od 15 godina na svim platformama, panevropska zabrana za tu starosnu grupu, kao i obaveza da platforme na svakih šest meseci ponovo proveravaju starost korisnika.
Debata o korišćenju društvenih mreža među decom poslednjih meseci dodatno se intenzivirala, podstaknuta sve većim brojem dokaza o negativnom uticaju na mentalno zdravlje.
U martu su kompanije Meta i YouTube proglašene odgovornim u značajnom sudskom procesu u SAD, koji se bavio zavisnošću jedne žene od društvenih mreža još iz detinjstva.
Porota je zaključila da su Meta, vlasnik Instagrama, Facebooka i WhatsAppa, kao i Google, matična kompanija YouTube-a, svesno razvijali platforme sa elementima zavisnosti koje su narušile njeno mentalno zdravlje.
Meta i Google saopštili su da se ne slažu sa presudom i da planiraju žalbu.
Iz Mete poručuju: "Mentalno zdravlje tinejdžera je izuzetno složeno i ne može se povezati sa jednom aplikacijom".
(EUpravo zato)
