Dok se 20. juna širom sveta obeležava Svetski dan izbeglica, međunarodna zajednica suočava se sa sve složenijim migracionim tokovima, rastom populizma i jačanjem antiimigrantske retorike u mnogim razvijenim zemljama. Iako su izbeglice i dalje zaštićene međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonodavstvima, sve češće se nalaze u središtu političkih debata, bezbednosnih pitanja i medijskih kontroverzi.
Prema najnovijim podacima UNHCR-a, krajem 2025. godine u svetu je bilo 41,6 miliona izbeglica, dok je ukupan broj prisilno raseljenih osoba dostigao gotovo 118 miliona ljudi. To znači da je danas više od jedne osobe na svakih 70 stanovnika planete bilo primorano da napusti svoj dom zbog rata, progona ili nasilja.
Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, upozorava da se pitanje izbeglica sve češće posmatra kroz prizmu straha i političkih interesa, umesto kroz prizmu ljudskih prava i međunarodnih obaveza.
"Međunarodni dan izbeglica obeležavamo u sve turbulentnijim međunarodnim i bezbednosnim okolnostima, uz rastući antiimigrantski narativ koji se širi mnogim razvijenim zemljama. Senzacionalizam često potiskuje objektivno izveštavanje, a čitave grupe stranaca, uključujući izbeglice, neretko se predstavljaju kao pretnja lokalnim zajednicama", kaže Đurović.
On podseća da se pojam migrant često pogrešno poistovećuje sa pojmom izbeglice, iako među njima postoje značajne razlike.
"Izbeglice su najranjivija grupa među migrantima. To su ljudi koji beže od progona, rata i opasnosti po život. Oni prema međunarodnom pravu imaju pravo na zaštitu i boravak u zemljama koje su potpisnice relevantnih konvencija. To pravo nije ukinuto niti promenjeno, bez obzira na političke narative koji danas dominiraju", ističe on.
Integracija ostaje najveći izazov
Prema njegovim rečima, mnogi problemi sa kojima se danas suočavaju evropska društva nisu posledica samog dolaska izbeglica, već neuspešne integracije stranaca u lokalne zajednice.
"Bez efikasnog učenja jezika, upoznavanja sa zakonima, kulturom i običajima zemlje domaćina, bez podrške institucija i lokalnih zajednica, integracija postaje neuspešna. Takve situacije stvaraju strahove i tenzije koje potom koriste populistički politički pokreti za ostvarivanje svojih ciljeva", navodi Đurović.
Istovremeno, upozorava da se odgovornost za probleme često prebacuje na same migrante, dok se zanemaruju slabosti sistema.
"Umesto da unaprede rad institucija, ubrzaju azilne procedure i efikasnije upravljaju migracijama, mnogi političari nude jednostavna rešenja koja podrazumevaju ograničavanje prava, podizanje barijera i pooštravanje kontrola. Sve se opravdava bezbednošću, ali takav pristup ne rešava uzroke migracija", ocenjuje Đurović.
Nova pravila Evropske unije
Njegove ocene dolaze u trenutku kada je Evropska unija ovog meseca počela primenu novog Pakta o migracijama i azilu, najveće reforme evropskog sistema azila od migrantske krize 2015. godine.
Novi propisi uvode obavezne procedure registracije i provere migranata na spoljnim granicama EU, ubrzano odlučivanje o pojedinim zahtevima za azil, kao i mehanizam solidarnosti među državama članicama. ([European Union Agency for Asylum)
Istovremeno, deo evropskih vlada traži još restriktivnije mere, uključujući brže deportacije i uspostavljanje centara za prihvat migranata van teritorije EU, što izaziva kritike organizacija za ljudska prava.
Srbija između tranzita i integracije
Za razliku od pojedinih evropskih država, Srbija za sada nije suočena sa izraženim antiimigrantskim raspoloženjem. Međutim, Đurović upozorava da zemlja mora ozbiljnije da pristupi upravljanju migracijama.
"Srbija tek ulazi u proces upravljanja mešovitom migracijom, od dolaska stranih radnika do prihvata izbeglica iz Ukrajine, Rusije, Afrike i Bliskog istoka. Ako ne ubrzamo odlučivanje o azilu, ne unapredimo integraciju i ne uključimo lokalne samouprave, mogli bismo da se suočimo sa istim problemima koje danas vidimo u mnogim razvijenim zemljama", upozorava on.
Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji se trenutno nalazi oko 160 izbeglica smeštenih u prihvatnim i azilnim centrima, dok je od početka godine 161 osoba izrazila nameru da zatraži azil. U istom periodu odobreno je osam oblika međunarodne zaštite. Istovremeno, u Srbiji boravi više od 32.000 državljana Ukrajine i više od 43.000 ruskih državljana, dok privremenu zaštitu koristi 1.028 osoba iz Ukrajine. Legalno zaposlenih stranaca trenutno ima do 100.000.
Humanost i efikasnost moraju ići ruku pod ruku
Povodom Svetskog dana izbeglica, Đurović poručuje da migracije neće nestati podizanjem ograda i pooštravanjem kontrola, već da je potrebno istovremeno štititi bezbednost država i ljudska prava ljudi koji beže od rata i progona.
"Barijere, deportacije i prebacivanje odgovornosti na tranzitne zemlje neće zaustaviti migracije. Naprotiv, povećavaće patnju ljudi, podsticati krijumčarenje i jačati organizovani kriminal. Potrebna su dugoročna i održiva rešenja koja će se baviti uzrocima izbeglištva, a ne samo njegovim posledicama", zaključuje Đurović.
Svetski dan izbeglica ove godine zato dolazi kao podsetnik da se iza statistike kriju milioni pojedinačnih sudbina, ali i kao upozorenje da uspeh migracionih politika ne zavisi samo od kontrole granica, već i od sposobnosti društava da pronađu ravnotežu između bezbednosti, vladavine prava i humanosti.
(M.A./EUpravo zato)