Nemačka ekonomija teško da bi funkcionisala bez stranih radnika. Prema najnovijim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), više od četvrtine svih zaposlenih, tačnije 26 odsto, ima migrantsko poreklo, što znači da su se sami tamo doselili ili su deca ljudi koji su došli u Nemačku posle 1950. godine.
Podaci se zasnivaju na mikropopisu iz 2024. godine, koji je reprezentativni uzorak velikog popisa stanovništva.
Najviše stranaca u ugostiteljstvu i industriji
Po sektorima, najveći udeo radnika sa imigrantskim poreklom zabeležen je u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, uslugama čišćenja zgrada, skladištenju i kurirskim službama.
U automobilskoj industriji i sektoru nege starijih osoba, gde radi više od milion ljudi, udeo zaposlenih sa migrantskim poreklom je oko 32 odsto.
Među zavarivačima, čak tri od pet radnika imaju migrantsko poreklo, dok među kuvarima i radnicima u proizvodnji hrane taj udeo dostiže 54 odsto.
Manje imigranata u javnom sektoru
Sa druge strane, radnici migrantskog porekla su retko zastupljeni u javnom sektoru, u policiji, javnoj upravi, obrazovanju i poreskim službama.
U poslovima sa izraženim nedostatkom radne snage, kao što su službe hitne pomoći, pravosuđe i poljoprivreda, udeo zaposlenih stranog porekla je znatno manji – 8 odsto u službama hitne pomoći, 9 odsto u pravosuđu i 15 odsto u poljoprivredi.
Radna snaga bez koje ekonomija ne bi opstala
U poslednjoj deceniji, Nemačka je postala jedna od ključnih destinacija za migraciju radne snage u Evropi, a sve više sektora direktno zavisi od stranih radnika. Stručnjaci upozoravaju da će demografski pad i niska stopa nataliteta dodatno povećati potrebu za imigrantskom radnom snagom u narednim godinama, posebno u zdravstvu, logistici i industriji.
Ekonomisti procenjuju da je uključivanje migranata na tržište rada postalo strateški prioritet za Nemačku – ne samo radi popunjavanja radnih mesta, već i radi održavanja stabilnosti penzionog sistema i ukupnog ekonomskog rasta.
(EUpravo zato/Bankar.me)