Evropski parlament bi uskoro trebalo da glasa o zakonu čiji je cilj povećanje deportacija neregularnih migranata, i to i kroz kontroverzne deportacione centre izvan EU, pritvaranje do dve godine, kao i racije u domovima koje nevladine organizacije upoređuju sa metodama američke službe ICE.
Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) odobrio je verziju teksta koju podržavaju partije desničarske i krajnje desničarske političke grupe, čime je prekinuta tradicionalna "centristička većina". Levičarske stranke u parlamentu su najavile da će se usprotiviti predlogu zakona, o kojem treba da glasa ceo Parlament.
Glasanje potvrđuje trend da Evropska narodna partija (EPP) staje uz desničarske Evropske konzervativce i reformiste (ECR), kao i krajnje desničarske grupe poput Patriota za Evropu u svim pitanjima koja se tiču migracija.
Pregovori unutar tradicionalne centrističke većine, koju čine EPP, socijalisti i demokrate (S&D), liberalna grupa Obnovimo Evropu i Zeleni, propali su, a tekst koji je predložio izvestilac, liberalni holandski evroposlanik Malik Azmani, na kraju nije dobio podršku.
Glavni pregovarač EPP-a Fransoa-Ksavije Belami okrivio je socijaliste što se nisu uključili u pregovore i što su odbili da prihvate osnovne principe zakona.
"Potrebna nam je hitna akcija u borbi protiv ilegalnih migracija, jer se samo 20 odsto odluka o povratku izdatih širom Evrope zaista sprovodi“, rekao je novinarima nakon glasanja.
Levičari oštro kritikuju ishod.
"Usvojeni predlog odražava rasističku i populističku ideologiju. On će ugroziti živote ljudi i narušiti njihovo dostojanstvo", izjavila je poslanica Zelenih Melisa Kamara, tvrdeći da se time krše "osnovni principi vladavine prava".
Kontroverzni predlog zakona na meti kritika civilnog društva
Uredbu o povratku predložila je Evropska komisija u martu 2025. godine, a države članice su je podržale prošlog decembra.
Time bi, između ostalog, vlastima bilo omogućeno da pretražuju mesto stanovanja ili "druga relevantna mesta" na kojima bi mogao da se nalazi državljanin treće zemlje koji je dobio nalog za deportaciju.
"Na državama članicama je da svojim organima za sprovođenje zakona daju prioritet kako bi se ova pravila zaista primenjivala, čime se otvara put za efikasnu politiku deportacija", rekao je evroposlanik Čarli Vajmers, glavni pregovarač grupe ECR.
Kritičari tvrde da bi ova odredba mogla da dovede do racija sličnih onima koje sprovodi američka Služba za imigraciju i carinu (ICE), koje su izazvale proteste i sukobe u SAD, naročito u Minesoti.
Strahuje se da bi u određenim zemljama ova uredba mogla da dovede do istraga bez jasnog pravnog okvira, kao što je sudsko odobrenje.
Zakon bi takođe omogućio državama EU da neregularne migrante vraćaju u treće zemlje, odakle oni ne potiču, pod uslovom da EU ima bilateralni sporazum sa tom državom o izgradnji pritvornih centara, takozvanih "centara za povratak".
Prema predlogu zakona, ovi centri mogu da budu tranzitna mesta ili lokacije na kojima se očekuje da osoba boravi, što otvara pitanja o pravima migranata, jer bi oni bili poslati u zemlje sa kojima nemaju nikakvu vezu.
Poštovanje osnovnih prava u pritvornim centrima izgrađenim izvan EU takođe izaziva zabrinutost nevladinih organizacija, koje ukazuju na nedostatak zaštitnih mehanizama i odgovornosti.
Nakon završnog glasanja u Evropskom parlamentu, konačna verzija zakona biće predmet pregovora sa državama članicama i mogla bi da zvanično postane zakon već u narednim mesecima, pošto su razlike između dva stava minimalne.
(EUpravo zato/Euronews)
