Dobitnica nagrade "Dobrila", koju dodeljuje Delegacija Evropske unije u Srbiji za lični doprinos osnaživanju žena, ove godine je aktivistkinja Maja Simić, osnivačica Romske organizacije mladih Srbije i studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Ona za EUpravo zato kaže da priznanje vidi kao potvrdu da je dugogodišnji rad na unapređenju položaja romske zajednice prepoznat i da donosi konkretne rezultate.
Nagrada joj, kako ističe, ima i posebno lično značenje jer je uručena na Međunarodni dan žena.
"Ovo priznanje doživljavam kao potvrdu da su institucije prepoznale moj rad, ali i napore organizacije koju sam osnovala. To mi je veliki podstrek da nastavim dalje", kaže Simić.
Govoreći o položaju Romkinja u Srbiji, ona ocenjuje da je u poslednjim godinama došlo do određenog napretka, posebno u oblasti obrazovanja.
Prema njenim rečima, afirmativne mere i različiti programi podrške doprineli su većem uključivanju romske dece i mladih u obrazovni sistem.
"Danas imamo znatno više romskih srednjoškolaca, ali i studenata na fakultetima i višim školama širom Srbije. To pokazuje da pojedine mere daju rezultate", navodi Simić.
Ipak, naša sagovornica dodaje da je napredak i dalje spor i da je potrebno još mnogo rada kako bi se prava romske zajednice u potpunosti ostvarivala u praksi.
"Biću zadovoljna kada budemo imali romske liderke u institucijama i parlamentu, ali i nastavnice u školama koje predaju različite predmete"
Kao jedan od najvećih uspeha u svom dosadašnjem radu izdvaja motivisanje mladih da nastave obrazovanje. Kroz rad sa decom i mladima, kaže, mnogi su odlučili da upišu fakultete i nastave školovanje.
"Ponosna sam kada vidim mlade ljude koji su uz podršku i motivaciju odlučili da nastave školovanje i pronađu svoj put kroz obrazovanje", ističe ona.
Iako smatra da borba za ravnopravnost nema krajnji cilj, Simić navodi da bi lično zadovoljstvo osetila kada bi Romkinje bile vidljivije u javnom životu i institucijama.
"Biću zadovoljna kada budemo imali romske liderke u institucijama i parlamentu, ali i nastavnice u školama koje predaju različite predmete, a ne samo romski jezik. To bi bio znak da su promene za koje se zalažemo zaista postale deo svakodnevice", kaže ona.
Za Maju, Međunarodni dan žena je pre svega podsetnik da borba za prava žena traje tokom cele godine.
"Osmi mart simbolično skreće pažnju na tu borbu, ali ona traje svih 365 dana", zaključuje Maja u razgovoru za EUpravo zato.
"Ova nagrada nije samo priznanje, već i poziv na delovanje"
Na svečanosti dodele nagrade, zamenica šefa Delegacija Evropske unije u Srbiji, Plamena Halačeva poručila je da priznanje "Dobrila" slavi žene koje pokreću društvene promene i osnažuju svoje zajednice.
Kako je istakla, nagrada je inspirisana nasleđem Dobrila Vasiljević Smiljanić i ustanovljena je kako bi se njena priča o ekonomskom osnaživanju žena prenela i izvan granica Srbije.
"Ova nagrada nije samo priznanje, već i poziv na delovanje. Ona nas podseća da napredak zahteva trajnu posvećenost celog društva", naglasila je Halačeva.
Prema njenim rečima, ovogodišnji izbor bio je posebno zahtevan jer je pristiglo 37 prijava koje svedoče o snažnom angažmanu žena širom Srbije. Ona je istakla da Simić svojim radom kao edukatorka, mentorka i aktivistkinja pokazuje koliko pojedinac može doprineti osnaživanju zajednice, posebno kroz rad sa mladima i romskim aktivistima.
Halačeva je u govoru posebno ukazala na položaj Romkinja, koje se često suočavaju sa višestrukim oblicima diskriminacije, od siromaštva i društvene isključenosti do tradicionalnih očekivanja unutar sopstvenih zajednica.
"Njihove priče su priče o hrabrosti, očuvanju identiteta i kulture, ali i o borbi za budućnost u kojoj će romske devojčice imati više mogućnosti, poštovanja i slobode", rekla je ona.
Istakla je i da je Evropska unija posvećena podršci Srbiji u unapređenju rodne ravnopravnosti i inkluzije, uz posebnu pažnju ženama koje su izložene višestrukoj diskriminaciji, poput Romkinja, žena u ruralnim sredinama, žena sa invaliditetom i mladih žena.
Halačeva je najavila i da će nagrada "Dobrila" od naredne godine dobiti novi format, biće dodeljivana u dve kategorije, za životno delo i za godišnji doprinos osnaživanju žena i lokalnih zajednica, uz dodatne specijalne pohvale za izuzetne inicijative.
Nasleđe žene koja je od Sirogojna stvorila svetski brend
Modna kreatorka Dobrila Vasiljević Smiljanić, po čijem imenu nagrada nosi ime, preminula je nedavno u 91. godini.
Ostala je upamćena kao žena koja je iz zlatiborskog sela Sirogojno stvorila jedan od najprepoznatljivijih modnih brendova bivše Jugoslavije, čuvene ručno pletene "Sirogojno" džempere.
Rođena 1935. godine u selu Radobuđa, školovala se u Užicu i Beogradu. Početkom šezdesetih godina došla je u Sirogojno, gde je 1962. godine u okviru zemljoradničke zadruge pokrenula organizovanu proizvodnju ručno pletene odeće, okupljajući pletilje iz sela i okolnih mesta.
Pod njenim vođstvom nastao je brend "Sirogojno Style", poznat po vunenim džemperima sa motivima zlatiborske prirode i narodnih ornamenata. Ovi komadi postali su popularni širom sveta, a nosile su ih i poznate ličnosti poput kraljice Elizabete, Nensi Regan i Jovanke Broz.
Osim modnog uspeha, Smiljanićeva je ostavila i značajan društveni trag, jer je zahvaljujući ovom projektu mnogim ženama na Zlatiboru omogućila siguran prihod i očuvanje tradicionalne zanatske veštine.
(M.A./EUpravo zato)
