Tokom 2025. godine zabeležen je značajan pad pokušaja nezakonitog ulaska migranata na spoljne granice Evropske unije, čak 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju prvi objedinjeni podaci Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex).
Ukupno je evidentirano oko 178.000 pokušaja ilegalnog prelaska granice, što je više nego dvostruko manje u poređenju sa 2023. godinom i ujedno najniži nivo od 2021. godine, navodi se u saopštenju Fronteksa.
Ipak, u svom godišnjem izveštaju ova agencija upozorava da stanje na spoljnim granicama EU ostaje nestabilno, te da oružani sukobi, politička nesigurnost i delovanje krijumčarskih mreža mogu u kratkom roku dovesti do preusmeravanja migracionih tokova sa jedne na drugu rutu.
Fronteks takođe ističe da Evropska unija sve češće beleži pokušaje neprijateljski nastrojenih aktera da migracije iskoriste kao sredstvo političkog i bezbednosnog pritiska.
Kao i prethodnih godina, najopterećenija migraciona linija bila je centralnomediteranska ruta. Broj pokušaja dolaska iz Libije do zemalja članica EU na Mediteranu ostao je gotovo nepromenjen u poređenju sa 2024. godinom.
Na toj ruti je tokom 2025. godine registrovano ukupno 66.328 ilegalnih prelazaka, a među migrantima su najbrojniji bili državljani Bangladeša, Egipta i Eritreje.
Na zapadnobalkanskoj ruti evidentiran je znatan pad od 42 odsto u odnosu na godinu ranije. Sprečeno je 12.528 pokušaja nezakonitog ulaska u EU, pri čemu su migranti najčešće dolazili iz Turske, Avganistana i Sirije.
Gde je zabeležen porast broja ilegalnih prelazaka?
U izveštaju se navodi da su ovakvi rezultati posledica pojačanih kontrola i intenzivne saradnje zemalja regiona sa Fronteksom. Posebno se ističe nova zajednička operacija u Bosni i Hercegovini, započeta u novembru prošle godine.
Najizraženije smanjenje broja pokušaja ulaska u EU, čak 63 odsto, zabeleženo je na zapadnoafričkoj ruti, kojom migranti sa obala zapadne Afrike pokušavaju da stignu do Kanarskih ostrva. Na toj deonici sprečeno je 17.280 ilegalnih prelazaka, a migranti su uglavnom bili iz Malija, Senegala i Gvineje.
Na istočnomediteranskoj ruti pad je iznosio 27 odsto, a ukupno je zaustavljeno 51.399 ljudi. Ovom kopnenom i pomorskom rutom migranti, pretežno iz Sirije, pokušavaju da uđu u Grčku, Bugarsku i na Kipar.
Smanjen je i pritisak na istočne kopnene granice Evropske unije, gde je broj pokušaja ilegalnog prelaska bio 37 odsto manji nego 2024. godine. U tim pokušajima sprečeno je 10.846 osoba, uglavnom državljana Ukrajine i Somalije.
Jedini porast broja ilegalnih prelazaka, i to od 14 odsto, registrovan je na zapadnomediteranskoj ruti, prvenstveno zbog povećanog broja isplovljavanja migrantskih čamaca sa alžirske obale.
I dalje se kao najrizičniji i najsmrtonosniji pravac za migrante izdvaja prelazak Sredozemnog mora, s obzirom na to da krijumčarske grupe ljude prevoze u nesigurnim i preopterećenim plovilima.
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije, tokom prošle godine u vodama Mediterana život je izgubilo najmanje 1.878 ljudi. Iako je taj broj manji nego 2024. godine, kada je stradalo 2.573 migranata, Fronteks navodi da kroz stalne pomorske i vazdušne patrole nastoji da pomogne državama članicama u ranom otkrivanju čamaca i jačanju kapaciteta za potragu i spasavanje.
Podaci Fronteksa pokazuju i da je broj pokušaja prelaska Lamanša iz Francuske ka Velikoj Britaniji smanjen za tri odsto, a u tim pokušajima zaustavljen je 65.861 migrant.
(EUpravo zato/Fronteks)
