Postoji mnogo razloga zašto su ovi gradovi zanimljivi i zbog čega bi ih trebalo posetiti.
Jedan od najznačajnijih kulturnih projekata u Evropi je 1985. godine pokrenula tadašnja grčka ministarka kulture, Melina Merkuri.
Gradovi se biraju na osnovu kulturnog programa koji mora imati snažnu evropsku dimenziju, uključujući promociju učešća i angažovanja građana, zajednica i zainteresovanih strana koje doprinose dugoročnom razvoju grada i okolnog regiona.
Ovogodišnji program je započet pod vođstvom Bad Išla, a 23 opštine u ruralnoj unutrašnjoj alpskoj regiji Salckamerguta su udružile snage.
So - belo zlato
Bad Išl se nalazi na granici sa nemačkom Bavarskom i u pitanju je popularno turističko mesto. Svake godine stotine hiljada ljudi ovde uživa planinskim krajolicima, sa kristalno čistim jezerima i livadama koje leti stvaraju divne zelene pejzaže.
Grad je privlačio i austrijski nobles, pa su ga posećivali car Franc Jozef I i njegova supruga Elizabeta, poznatija kao Sisi. Tamo su se i verili 1853. godine.
Bad Išl sa okolnim zajednicama želi da realizuje više od 300 projekata kako bi pokazali da su više od idiličnih pejzaža. Osim toga, istraživaće se i posledice klimatskih promena po turizam kao i istorija ovog regiona.
Program "Kultura je nova so" je otvorila nekadašnja pobednica Evrovizije Končita Vurst, odnosno Tom Nuvirt, koja je upravo iz ovog regiona.
Poseban naglasak će upravo biti na rudnicima soli koji u Salckamergutu postoje najmanje 7.000 godina, a so se smatra "belim zlatom" na tom području.
"Region se razvio i obogatio zahvaljujući soli, a sa solju ulazimo i u budućnost. Sada je vreme da unesemo još jedan ključni element - kulturu", navela je kuratorka programa Elizabet Šviger za nemačku agenciju DPA.
U rudnicima će biti organizovane i brojne izložbe, a druge postavke će se baviti i umetninama koje su opljačkali nacisti. Vlast Trećeg rajha je ukradene dragocenosti krila u planinskom tunelu u Bad Išlu tokom Drugog svetskog rata.
Pažnja će biti posvećena i Habzburzima jer je Salckamergut nekada bio u privatnom vlasništvu tadašnje monarhije.
Inače, u ovom mestu živi svega 14.000 ljudi, a okolne zajednice naseljava nekoliko stotina meštana.
Region se nalazi na UNESCO-ovoj listi svetske baštine.
Ljubljenje i rođenje države
Tartu, na istoku Estonije, nije toliko poznat iako tamo živi oko 100.000 ljudi što ga čini drugim najvećim gradom u zemlji, nakon prestonice Talina.
U ekonomskom smislu se svakako nalazi iza Talina, ali kulturološki može da mu parira. Smatra se srcem i dušom ove male baltičke države.
Gradonačelnik Urmas Klas je jednom prilikom naveo da je Tartu uvek bio centar nauke, obrazovanja i kulture Estonije.
Sedište je brojnih kulturnih događaja, poput Estonskog festivala pesme, a tamo je rođeno i estonsko pozorište.
Može se reći da je u Tartuu rođena i sama estonska država jer je 1920. u Dorpatu, kako su Nemci zvali grad, potpisan mirovni sporazum kada je tadašnja Rusija priznala njihov suverenitet. Estonija je prethodno postala nezavisna 1918. godine.
Tartu će kao jedna od evropskih prestonica kulture organizovati više od 1.000 događaja, a tim povodom je komponovana i posebna himna za ovaj univerzitetski grad.
Projekat "Ljubljenje Tartua" ponudiće seriju umetničkih i obrazovnih aktivnosti o ljubavi, toleranciji i seksualnosti, koje će kulminirati masovnim ljubljenjem na Gradskom trgu.
Parada ponosa u Tartuu će biti održana u avgustu kako bi se proslavila legalizacija istopolnih brakova u Estoniji što je stupilo na snagu 1. januara ove godine.
Najseverniji i najodrživiji
Norveški Bodo je prva Evropska prestonica kulture severno od Artktičkog kruga.
Želja tamošnjih žitelja je da kroz 1.000 događaja pokažu da nemaju samo arktičku prirodu već i raznovrsnu kulturu.
Reč je o prostranom regionu Nordlanda koji od severa do juga pokriva teritoriju od 800 kilometara.
Bodo želi da bude i najodrživija prestonica kulture, pa će u proleće održati "najodrživiji svetski koncert" pod nazivom "Čista muzika" (Pure Music).
Kultura njihovog domorodačkog naroda Samija biće takođe u fokusu.
Posetioci mogu uživati i u 21-dnevnom pešačenju od kolibe do kolibe duž švedske granice.
I Srbija ima svoje prestonice kulture
Srbija je pokrenula i sopstveni projekat po uzoru na evropski, pa je tako Užice dobilo titulu nacionalne prestonice kulture za 2024. godinu.
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković je na svečanosti u februaru istakla da je Srbija oduvek imala značajne kulturne centre u unutrašnjosti, iz kojih su potekla neka od najvećih imena naše istorije i kulture.
"Jedno od takvih važnih središta je i Užice, koje je iznedrilo velike umetnike kao što su Milutin Uskoković, Maga Magazinović, Mihailo Milovanović, Ljubinka Dobrijević ili Stiv Tešić, da pomenem samo neke. Uz to, ovde se odigravaju brojne manifestacije koje decenijama unazad imaju vidljivo mesto na kulturnoj mapi Srbije i Evrope. Među njima i dešavanja u čarobnom Drvengradu nedaleko odavde, koji je, zahvaljujući briljantnoj zamisli svog osnivača profesora Emira Kusturice, postao kultno mesto ljubitelja filma i muzike, na kome se susreću sva magija umetnosti i nepregledna lepota prirode", ukazala je tada Gojković.
To je druga godina da Srbija bira nacionalnu prestonicu kulture, a 2023. je odabran Čačak.
Takođe, Novi Sad je 2022. bio jedna od evropskih prestonica kulture.
(N.P./EUpravo Zato/Europa.eu/DW)