Prošle nedelje, italijanski grad Torino bio je domaćin Svetskih zimskih igara Specijalne olimpijade 2025. godine, dočekujući sportiste sa intelektualnim invaliditetom iz više od 100 različitih zemalja koji su se takmičili na globalnoj sceni.
Međutim, duh inkluzije nije se zadržao samo tu.
Paralelno sa igrama, u Fondazione Sandretto Re Rebaudengo, neprofitnom savremenom umetničkom muzeju koji je 1995. godine osnovala kolekcionarka Patricija Sandreto Re Rebaudengo, pokrenuta je proslava kreativnosti, inkluzije i samopouzdanja.
Izložba pod nazivom "Kada stavovi poprimaju oblik" osvetljava izuzetne talente trinaest različitih umetnika sa intelektualnim invaliditetom iz kolekcije Martin i Rebeka Eisenberg.
Eisenbergovi, dugogodišnji zaštitnici umetnika sa invaliditetom, posvetili su svoju kolekciju razvijanjem glasova koji su često zanemareni u umetničkom svetu.
U saradnji sa renomiranim njujorškim kustosom Metjuom Higsom, okupili su selekciju dela koja potencira drugačiju percepciju i slavi individualnost.
"Eisenbergovi su dugi niz godina bili kolekcionari neverovatnih savremenih umetničkih dela u Njujorku. Imaju ćerku, Džes, koja ima teškoće u učenju, i duboko su se angažovali sa kustosima koji su pre dvadeset godina počeli da predstavljaju umetnike sa sličnim izazovima", rekao je Higs za Euronews Culture na otvaranju izložbe i dodao:
"Vremenom su izgradili izuzetnu kolekciju ovih dela. Ne samo da su prikupili ova dela, već su ih i aktivno promovisali i donirali velikim institucijama. Umetnici predstavljeni ovde takođe su zastupljeni u Muzeju savremene umetnosti u San Francisku, Muzeju savremene umetnosti u Njujorku i mnogim drugim renomiranim institucijama."
Umetnici na izložbi imaju širok spektar intelektualnih i razvojnih invaliditeta, uključujući neverbalni autizam, šizofreniju i kognitivne smetnje, a svaki od njih oblikuje njihov umetnički rad.
"Jedan od ključnih aspekata neurodivergentne zajednice je njena različitost, baš kao i svaka druga zajednica. Svaki umetnik ima svoje tehnike, tematske sfere, pristup umetnosti, preferiranu skalu i izbor materijala. Često usavršavaju tehniku i kreativni proces koji se razvija tokom vremena", objasnio je Higs.
Dan Miler, umetnik sa autizmom koji se suočava sa izazovima u komunikaciji, koristi princip ponavljanja. Njegov rad karakteriše vrtoglavi niz reči, slova, imena i brojeva, složenih u haotičnu, ali hipnotizirajuću apstrakciju koja podseća na stil Džeksona Poloka.
"Kada stavovi poprimaju oblik" prikazuje tri njegova briljantna dela.
Slično tome, rad Nene Kalu takođe je zasnovan na ponavljanju i slojevitosti.
Ona je član ActionSpace-a, londonske organizacije koja podržava umetnike sa teškoćama u učenju, od 1999. godine, a njene velike instalacije stekle su međunarodno priznanje.
Mnogi od umetnika predstavljenih na izložbi imali su koristi od razvoja specijalizovanih umetničkih prostora kao što je ActionSpace, koji neguju i podržavaju neurodivergentne i intelektualno invalidne umetnike.
Slike Kaluove često nastaju u parovima, odražavajući i nadopunjujući jedan drugi. Jedan od ključnih trenutaka izložbe je njeno diptih delo Drawing 26, koje je primer njenog karakterističnog pristupa markiranju kroz pokret i ponavljanje.
Delo prikazuje dva hipnotička, vrtložna oblika, stvorena složenim linijama crne, plave i ljubičaste boje na hrabroj žutoj pozadini.
Tu je i divno živahno delo Vilijama Skota, umetnika iz Oaklanda sa autizmom i šizofrenijom, koji radi u Creative Growth, jednom od najstarijih i najvećih umetničkih centara za osobe sa invaliditetom na svetu.
Opisuje sebe kao arhitektu, a njegov rad je duboko ukorenjen u njegovom životu, sa slikama koje prikazuju članove porodice, članove crkvenih kongregacija, glumce, muzičare i lidere civilnih prava. U mnogim svojim radovima, on zamišlja utopijski San Francisko, "Praise Frisco", predlažući nove četvrti, zgrade i društvene centre.
Izuzetni talenat umetnika na ovoj izložbi je neporeciv.
Ipak, uprkos tome, osobe sa invaliditetom i dalje su značajno nedovoljno predstavljene u svetu umetnosti.
Izveštaj iz 2023. godine, koji je naručio Britanski savet, otkrio je da 48% evropskih umetničkih organizacija koje su anketirane predstavljaju radove umetnika sa invaliditetom manje od jednom godišnje, dok 23% nikada nije prikazalo takve radove.
Higs veruje da izložbe poput ove igraju ključnu ulogu u razbijanju barijera u umetničkom svetu.
"Problemi za neurodivergentne pojedince često su predrasude i ignorisanje. Jedan od načina da se to prevaziđe je što ćemo učiniti njihove glasove i perspektive vidljivijim. Umetnost je moćno sredstvo zbog svog univerzalnog privlačenja. Jedan od najvažnijih aspekata ove izložbe je da ona priča priču o zaštitnicima. Ne samo o umetnicima, već i o kolekcionarima koji su zaista podržali ovaj rad. Ovi kolekcionari su neumorno radili da se snađu u svetu umetnosti, muzeja i galerija, zagovarajući ovu vrstu umetnosti i govoreći: 'Ovaj rad zaista vredi videti.'"
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
