U 2022. godini, prema podacima Eurostata, više od jedne četvrtine (27,0%) stanovništva EU starijeg od 16 godina imalo je invaliditet ili ograničenje aktivnosti. Iako je bilo poboljšanja uslova za život osoba sa invaliditetom, one se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima. Neki od njih su i u pristup plažama.
Pedesetčetvorogodišnja Brižit Berkmans kaže da je, kada je bila dete, na plažu išla svaki dan.
Pošto je odrasla u Les Landesu, departmanu u jugozapadnoj Francuskoj uz obalu Atlantika, roditelji bi je nosili na plažu zbog njenog invaliditeta. Kako je odrastala, postajalo joj je sve teže da dođe na plažu i zaroni u njen voljeni okean.
Njen suprug Ramon Espi, koji je sa 27 godina postao invalid nakon nesreće na motoru, takođe je svako leto provodio na plaži.
U stvari, plaža je mesto gde su se njih dvoje sreli.
"Živeći na baskijskoj obali, svi su išli na plažu, ali mi nismo mogli. Naš susret je bio okidač", rekao je Espi, koji sada ima 62 godine.
Par je 1997. godine pokrenuo svoje udruženje Handiplage u Bajonu sa ciljem da se bori za integraciju osoba sa invaliditetom i pristupačnost plažama.
"Hiljade osoba sa invaliditetom ide na plažu svakog leta. Oni su sa radno sposobnim ljudima, tako da to favorizuje integraciju osoba sa invaliditetom zahvaljujući plaži i rekreativnim aktivnostima", objasnio je Espi.
Od 2002. godine, Handiplage - Hendliplaže je dao detaljan plan opštinama kako bi plaže učinile pristupačnim osobama sa invaliditetom i poboljšale njihovu bezbednost tokom kupanja.
Prvi nivo pristupačnosti zahteva stanicu za pomoć, pristupnu rampu, prilagođene sanitarne čvorove, parking mesta i amfibijski motor za pristup vodi.
Da bi se pristupilo nivoima 2 i 3, potrebni su prilagođeni tuševi na licu mesta, a "handiplagisti" ili vodiči za kupanje koje je udruženje obučilo treba da budu na licu mesta kako bi pomogli osobama sa invaliditetom pri ulasku i izlasku iz mora.
Najviši nivo 4 nagrađuje plaže, koje nude i uređaje za osobe sa oštećenim vidom.
U Francuskoj do jula 140 plaža dobilo oznaku Hendiplaže
Do jula je 140 plaža dobilo oznaku Handiplaže u Francuskoj.
Teren nekih regiona otežava pristup plažama. Na nekim plažama pristup je moguć samo tokom oseke.
"Imali smo mnogo poteškoća da dobijemo otvorene plaže na obali Landesa (u jugozapadnoj Francuskoj) zbog tamošnjih dina", objasnio je Espi.
"Mislili smo da će plaže u Bretanji (ostati) nedostupne. Ali kada postoji volja, postoji i način. Uvek postoje rešenja", dodao je on.
Sa druge strane, bilo je lakše učiniti plaže pristupačnim na francuskoj rivijeri jer je plima neznatna i skoro da nema talasa.
Međutim, njih dvoje su se susreli i sa administrativnim izazovima.
"Morate pronaći pravu osobu. Gradonačelnik se menja svakih pet godina. I generalno, opštinski savetnik za pristupačnost se takođe menja sa timom", rekao je Berkmans za Euronews.
Promena lokalne uprave znači da udruženje mora da pazi na plaže kako bi osiguralo da opštine održavaju pogodnosti nakon što plaže dobiju oznaku.
"Opštine čine mnogo kako bi omogućile osobama sa invaliditetom da izađu iz svojih domova, da rade, da imaju pristup slobodnom vremenu ili sportu. Sve se čini da se osobe sa invaliditetom integrišu u društvo", rekao je Espi.
"Ali kada je reč o pristupu plažama, mi smo "uhvatili" bika za rogove i od tada smo mi ti koji upravljamo", kazao je on.
Inicijativa za stolice za kupanje
Pored udruženja i lokalnih vlasti, univerziteti i kompanije takođe doprinose rešenjima.
Univerzitet u Patrasu i grčka kompanija Tobea napravili su poseban uređaj za osobe sa invaliditetom: besplatne Seatrac stolice za kupanje.
„Seatrac je uređaj koji zapravo povezuje obalu sa vodom", rekao je za Euronews Persefoni Bercou, Tobein marketing menadžer.
Zahvaljujući tome, osobe sa invaliditetom mogu da pristupe Seatracu sa svojim invalidskim kolicima na plaži. Nakon što se ukrcaju na Seatrac stolicu za kupanje, mogu koristiti daljinski upravljač za samostalni pristup i izlazak iz mora putem niza staza.
„Seatrack je bio važna inovacija jer je to bio jedini uređaj koji je, na primer, dozvoljavao paraplegičarima da sami plivaju", rekao je Bercou.
Od 2012. godine kompanija je instalirala 250 Seatrac-a na različitim plažama u Grčkoj, Italiji, Kipru, Hrvatskoj, Litvaniji i Letoniji.
Potreba očigledno postoji jer podaci pokazuju da su do 2023. godine, stolice korišćene više od 400.000 puta.
Osnovna postavka uključuje parking mesta, šetalište, Seatrac za ulazak i izlazak iz vode i svlačionicu.
Povratne informacije korisnika su takođe bile važne. Postavljeni su tuševi da se invalidska kolica ne oštete morskom vodom.
Ljudi su takođe tražili prostor u hladu i način da vide uslove na plaži pre odlaska na nju kako bi izbegli talase i gužvu.
Dakle, na stazi je postavljena kamera koja ima pogled na plažu uživo. Međutim, da bi bio usklađen sa GDPR-om, sistem zamagljuje lica ljudi.
„Postoji toliko različitih potreba i toliko različitih zahteva", objasnio je Bercou.
„Ono što smo naučili je da ako želite nešto da kreirate i kažete da je dostupno, potrebno vam je mišljenje i znanje ljudi koji to koriste. Drugi problem je što se moramo suočiti sa različitim birokratskim procedurama zbog različitih zakona u svakoj zemlji", dodao je on.
U Grčkoj, opštine su glavni kupci Seatraca pošto su sve plaže javne.
U Italiji među njihovim klijentima su i firme koje iznajmljuju delove plaže od opština.
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom iz 2008. zahteva da se svima omogući jednak pristup učešću u kulturnom životu, rekreaciji, slobodnom vremenu i sportu.
Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 2010-20, usvojena 2010. godine, imala je za cilj da učini dobra i usluge dostupnim osobama sa invaliditetom, ukloni prepreke za ravnopravno učešće u javnom životu i aktivnostima u slobodno vreme i promoviše pružanje kvalitetnih usluga u zajednici.
To znači da neko drugi mora da pogura stvari pomažući osobama sa invaliditetom da stignu do mora besplatno, kaže Bercou.
„Seatracks moraju biti besplatne za korisnike jer su to ljudska prava: koristiti more, plivati", zaključio je on.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
