Zamislite da se nalazite u gradu u kome ulice nemaju uobičajene nazive već liče na šahovsku tablu, pa se morate šetati kroz kvadratiće sa oznakama A5 ili L7. Ima ih tačno 144!
U pitanju je grad koga krasi zanimljiv spoj istorije, industrije i umetnosti.
Još bolje, od Manhajma do Pariza možete stići vozom za svega tri sata, pa je dobro povezan i sa okolnim zemljama.
Pomenućemo samo nekoliko zanimljivosti o ovom veoma zanimljivom mestu u pokrajini Baden-Virtemberg.
Šetnja kroz šahovsku tablu
Iako u centru grada postoji pešačka zona, morate se paziti tramvaja koji je ovde poput svetinje i uvek ima prvenstvo prolaza.
Ulice su sve pod pravim uglom i stambeni blokovi su podeljeni na A1, A2, A3 ili B1, B2, B3...
Ova arhitektonska zamisao potiče od holandskih arhitekata koji su u 17. veku izgradili Manhajm. Sistem gradskih blokova ide od A do K i od L do Z.
Kasnije su neke od holandskih graditelja otišli u Sjedinjene Američke Države i osnovali Novi Amsterdam koji danas poznajemo kao Njujork. Znate one čuvene njujorške blokove? Potekli su iz Manhajma.
Priča o špageti-sladoledu
Kao i veliki broj nemačkih gradova, Manhajm je takođe bio prilično sravnjen sa zemljom. Kasnije je krenula obnova zemlje, a posle Drugog svetskog rata je u grad počeo da dolazi veliki broj stranih radnika. Kao "gostujući radnici", dobili su naziv gastarbajteri, a iako je trebalo da pomognu u obnovi i vrate se kući, mnogi su ostali.
Kako se naselio značajan broj italijanskih porodica, vremenom je među njima nastala neka vrsta takmičenja. Tako je gospodin Fontanela pomislio da mora da smisli nešto drugačije od svih ostalih. Njegova porodica se proizvodnjom sladoleda bavila još od 1906. godine, ali je upravo u Manhajmu Fontanela osmislio špageti-sladoled.
Iako ste možda pomislili da se sladoled pravi od testenina, to nije istina, već se sladoled od vanile stavlja u presu kako bi dobio oblik špageta, a potom preko toga ide preliv od jagoda i mrvice bele čokolade koje izgledaju baš kao kečap i rendani sir.
Danas su stanovnici Manhajma baš ponosni na špageti-sladoled, tako da morate da ga probate.
Vodotoranj kao jedan od simbola Manhajma
Jedna od građevina po kojoj je Manhajm prepoznatljiv je vodotoranj.
Vodotornjevi su u Nemačkoj počeli da se grade otprilike u isto vreme, a ima onih koji su stari oko 150 godina.
Kada se Manhajm industrijski razvijao, nastao je veliki problem sa čistom pijaćom vodom. Na primer, supruga Karla Benca, Berta Benz, o kojoj će kasnije biti reči, morala je da sakuplja kišnicu kako bi prala odeću.
Glavno snabdevanje vodom dolazilo je iz Hajdelberga kroz cevi, ali to nije bila najsrećnija opcija jer ako tamošnjim meštanima zatreba više vode, onda bi Manhajm dobijao manje.
Zato je izgrađen vodotoranj koji se u to doba nalazio na samom rubu centra grada.
Danas, objekat nije napunjen vodom, već služi za organizovanje brojnih događaja i naravno neiscrpno fotografisanje.
Automobile danas ne bismo vozili da nije bilo jedne žene
Karl Benz je imao jedan san - da osmisli prevozno sredstvo koje ne bi pokretali konji. Imao je mnogo neuspeha. Bio je zaista fantastičan pronalazač, ali ne i naročito dobar biznismen. Nekoliko puta je bankrotirao.
A onda je uspeo da proizvede prvi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem i da ga uspešno pokrene. Međutim, ljudi su se veoma plašili automobila i pitali su se: "Kako ovo može da radi bez konja?" Uz to, nije bio jeftin, koštao je skoro poput kuće.
A pošto je Karl u vožnji ponekad udarao kokoške i pse, u Manhajmu je uvedeno ograničenje brzine za automobile, pa nisu smeli da voze brže od oko 7 milja na sat što znači da je obična konjska zaprega mogla da ide brže od vozila.
Ipak, jednog dana je njegova supruga Berta odlučila da krene na promotivnu vožnju. Njemu ništa nije rekla, a sa sobom je povela dva sina, Eugena i Ričarda. Krenuli su u vožnju koja danas traje 45 minuta, ali je njoj bilo potrebno 13 sati.
Na tom zanimljivom putovanju su morali nekoliko puta da guraju automobil, a ljudi su ih znatiželjno gledali. Na kraju, meštani su pomislili: "Ovaj automobil ne može biti toliko opasan ako majka vodi sa sobom svoja dva sina, sigurno ne bi rizikovala njihove živote".
Naravno, glavni zaključak je bio: "Pa, ako žena može to da radi, onda to nije tako komplikovano".
Zahvaljujući Klarinoj domišljatosti, Benzovi automobili su postali veoma poznati, a vozila marke Benz su osvojila i mnoge trke.
Kompanija Benz se 1926. spojila sa Dajmlerom koji je tvorac Mercedes-Benza.
Vreme je za baklave!
Posebnu draž Manhajma čini Jungbuš, nekada zapuštena četvrt u koju je bilo opasno zalaziti, a danas omiljena destinacija studenata. Tamo su tokom dana svi lokali zatvoreni i atmosfera je prilično mirna, međutim, uveče se ovo naselje budi i otvara se veliki broj barova i klubova.
Mnogo turista takođe posećuje ovu četvrt, jer je poznata kao najbolje mesto za noćni život u Manhajmu.
Ipak, ono što takođe treba posetiti je turska četvrt u kome možete kupiti gotovo sve - od venčanica, svečanih haljina i odela, nakita i naravno kolača.
Mali Istanbul, kako je poznat ovaj kraj, velika je trgovačka zona sa najvećom koncentracijom turskih prodavnica u Nemačkoj. Iako mnogo više Turaka ima u Frankfurtu ili Berlinu, čak i oni dolaze ovde vikendom ako im zatreba nešto specifično što će ovde naći po mnogo povoljnijim cenama.
Osim toga, naići ćete i na brojne italijanske prodavnice koje u ponudi imaju pregršt njihovih prepoznatljivih specijaliteta.
Kako doći do Manhajma:
Do Manhajma nije mnogo komplikovano doći, ali bi iz Beograda, recimo, prvo trebalo stići avionom do Frankfurta ili Štutgarta. Nakon toga, voz će vas lako i brzo prevesti do Manhajma. Vožnja od aerodroma u Frankfurtu traje manje od pola sata.
(EUpravo zato)
