Reke su ledile, jezera su se pretvarala u džinovske sante leda, a vetrovi su zavijali tako snažno da su nosili sve pred sobom - a za sobom ostavljali puste pejzaže.
Ljudi su tražili zaklon gde god su mogli, ali ono što je takođe ostalo zabeleženo - mnogi nisu uspeli da prežive do sredine aprila te iste godine, kada se situacija sa temperaturama malo stabilizovala. Negde je ova demonstracija sile prirode nazivana Great Frost, drugde Le Grand Hiver, ipak, suština je bila ista - u pitanju je bio Veliki mraz.
Posledice ovog događaja su se osećale u mesecima koji će doći.
Zima je okovala čitav kontinent
U Londonu, na obalama Temze, zabeleženi su najniži temperaturni rekordi prema dotadašnjim merenjima, a ribari su među sobom komentarisali da nikada do tada nisu videli zamrznutu ribu u mrežama.
Francuzi s druge strane, kako im usevi mrznu, ne sluteći da će ovo rezultirati velikom glađu koja će sa sobom odneti na desetine hiljada žrtava. Danci pak, da su sa neba padale zaleđene ptice.
Veliki mraz nije zaobišao ni ratna polja. Švedske trupe tokom Velikog severnog rata morale su da se povuku, dok su ruske armije iskoristile ledenu zimu kao saveznika, dobro poznajući sve njene tajne. Iako se rat nastavio i nakon bitke kod Poltave te 1709. godine, Rusija iz ovog sukoba izlazi kao nova velika sila u Evropi i za to delimično može da zahvali i Velikom mrazu.
A nakon što je ledeni talas prošao, nastupile su poplave. Ravnice su bile preplavljene, a ljudi još očajniji, jer ono malo hrane i useva što je uspelo da preživi ispod leda sada je bilo nepovratno izgubljeno u mulju. Hronike tog doba su bile prepune priča o ljudima koji su preživljavali tako što su se hranili korenjem i ledom.
Danas se mnogi stručnjaci slažu da priča nije samo meteorološki fenomen, već I simbol krhkosti ljudskog života pred silom prirode. Njegove priče podsećaju da, bez obzira na napredak, čovek uvek zavisi od sveta oko sebe.
Izvor: Britannica
