Vlada Srbije donela je preporuku poslodavcima da zaposlenima omoguće neradan Badnji dan, ističući značaj verskih i porodičnih vrednosti uoči Božića koji se u Srbiji obeležava prema julijanskom kalendaru, 7. januara.
Iako je sam Božić zakonom propisan kao državni praznik i neradni dan, Badnji dan se tradicionalno radno obeležava, najčešće uz skraćeno radno vreme. Kao i prethodnih godina, ova preporuka nema obavezujući karakter.
Prema podacima Privredne komore za Pčinjski i Jablanički okrug, većina preduzeća u Vranju, na primer, neće raditi 6. januara, naročito u proizvodnim delatnostima.
Takva praksa primenjivana je i ranijih godina. Građani uglavnom podržavaju preporuku, ocenjujući je kao pozitivan iskorak koji zaposlenima omogućava da praznik dočekaju u porodičnom okruženju.
Ipak, na nivou ostatka Srbije praksa se razlikuje, od grada do grada, zapravo, od kompanije do kompanije.
Ni ove godine neće biti potpunog zastoja u radu. Dežurne službe nastaviće da funkcionišu, kao i većina trgovina, manjih prodavnica i objekata široke potrošnje.
Kakva je praksa u Evropi?
Slična praksa prisutna je i u većem delu Evrope, iako Badnji dan u većini zemalja formalno nije državni praznik.
U državama poput Nemačke, Austrije, Švajcarske, Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva, 24. decembar se vodi kao radni dan, ali je u praksi radno vreme često skraćeno, dok brojne kompanije zaposlenima omogućavaju slobodno poslepodne.
U skandinavskim zemljama Badnji dan ima izražen praznični karakter i neretko se obeležava kao faktički neradan dan, uprkos tome što zakonski status varira.
U zemljama južne Evrope, uključujući Italiju, Španiju i Portugal, Badnji dan je uglavnom radni, ali se u javnom i privatnom sektoru često primenjuju fleksibilni modeli rada.
Suprotno tome, u državama sa većinskim pravoslavnim stanovništvom, među kojima je i Srbija, 24. decembar je uobičajen radni dan, dok se Badnji dan i Božić obeležavaju u januaru, u skladu sa julijanskim kalendarom.
Ekonomski aspekt
Ekonomski aspekt ove preporuke izaziva različita tumačenja.
U Srbiji je zaposleno gotovo 2,5 miliona ljudi, od čega oko 600 hiljada u javnom sektoru. Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović ističe u razgovoru za RTS da se gubitak radnih sati u privatnom sektoru ne može posmatrati isključivo kroz ekonomsku prizmu.
Prema njegovim rečima, poslodavci i zaposleni uglavnom uspevaju da nadoknade izgubljeno vreme, dok je društveni, porodični i verski značaj slobodnog dana nemerljiv. On ocenjuje da je ovakav potez pre svega simboličan gest koji ne bi trebalo da ima ozbiljne negativne posledice po ukupnu ekonomsku aktivnost.
Preporuka Vlade odnosi se i na zaposlene koji Badnji dan i Božić obeležavaju prema gregorijanskom kalendaru.
Poslodavcima se savetuje da katolicima i pripadnicima drugih hrišćanskih verskih zajednica omoguće slobodan dan 24. decembra, čime se dodatno naglašava princip verske ravnopravnosti i uvažavanja različitosti.
(M.A./EUpravo zato)
