Nakon što je UNESCO 2022. godine proglasio tradicionalnu proizvodnju rakije delom svetske nematerijalne kulturne baštine, istraživači sa Filozofskog fakulteta u Beogradu započeli su terenski rad u okolini Bajine Bašte. Fokus istraživanja je na porodičnoj proizvodnji rakije šljivovice, koja se u ovom kraju prenosi s kolena na koleno već generacijama.
Kao što je Župa poznata po vinogradima, tako je Sokolica idealna za uzgoj šljive, ističe Radisav Bogdanović, lokalni proizvođač koji već tri decenije peče rakiju.
"Sve je krenulo još od mog pretka Save, a ja sam šesta generacija koja nastavlja ovu tradiciju. Naš cilj je bio da od tog porodičnog znanja stvorimo ozbiljan brend. I danas se ceo proces bazira na iskustvima mojih predaka“, objašnjava Bogdanović.
Na njihovom imanju i dalje se nalazi originalna kačara i stari kazani koji su nekada korišćeni u destilaciji, dok su voćnjaci zasađeni na istim parcelama kao i pre više od jednog veka.
"Ideja istraživanja je da se utvrdi kako su se ove porodične vrednosti prenosile kroz vreme i kako su opstale do danas. U ovom kraju gotovo da nema domaćinstva koje nema svoju rakiju“, kaže prof. dr Predrag Vujović, osnivač projekta.
Istraživački tim sa Katedre za antropologiju i etnologiju navodi da rakija u Srbiji nije samo piće, već deo identiteta i lokalne kulture.
"Rakija se posmatra kao kulturni artefakt, nešto što je čovek proizveo za sebe, ali što zatim kruži zajednicom kroz razne rituale, običaje i svakodnevni život“, objašnjava dr Nevena Milanović Minić, naučna saradnica Filozofskog fakulteta.
Projekat se oslanja na savremene antropološke pristupe u proučavanju hrane i pića, a završnica je planirana za sledeću godinu, kroz izložbu u Etnografskom muzeju, gde će javnosti biti predstavljeni eksponati i rezultati istraživanja.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
