Nemački kancelar Fridrih Merc insistira na tome da sve države članice Evropske unije preuzmu obavezu dugoročnog finansiranja Ukrajine, upozoravajući da bez zajedničkog dogovora o pomoći Kijevu neće biti ni saglasnosti o narednom višegodišnjem budžetu EU.
Ovakav stav Berlina mogao bi dodatno da zaoštri pregovore o raspodeli evropskih sredstava i otvori novo pitanje odnosa među državama članicama.
Nemačka smatra da je neophodno uspostaviti stabilan i dugoročan model finansijske podrške Ukrajini, koji bi obuhvatio ne samo direktnu budžetsku pomoć već i troškove servisiranja ukrajinskog duga. Prema procenama, Ukrajini će tokom naredne godine biti potrebno dodatnih oko 70 milijardi evra kako bi pokrila svoje finansijske potrebe.
Evropska unija planira da obezbedi približno 45 milijardi evra za pokrivanje dela tog manjka, pored već dogovorenog zajma od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine.
Međutim, jedinstven stav među članicama o finansiranju Kijeva i dalje ne postoji. Mađarska, Slovačka i Češka već su se izuzele iz pomenutog kreditnog aranžmana, dok je Bugarska takođe nagovestila da ne namerava da učestvuje u dodatnom finansiranju.
Upravo takvu praksu nemački kancelar želi da promeni.
Merc smatra da budući finansijski paket mora da počiva na zajedničkoj odgovornosti svih članica, bez mogućnosti da pojedine države budu izuzete iz obaveze doprinosa. Njegov stav podržava i evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis, koji je poručio da rešenje za finansijske potrebe Ukrajine mora da dobije podršku svih 27 članica EU, a ne samo grupe država koje su spremne da učestvuju u finansiranju.
Ovakav zahtev Berlina mogao bi, međutim, da zakomplikuje već složene pregovore o narednom višegodišnjem finansijskom okviru EU. Nemačka se, naime, nalazi među državama koje zagovaraju racionalizaciju i smanjenje evropskog budžeta, što znači da se pitanje pomoći Ukrajini prepliće sa raspravama o budućoj raspodeli sredstava za druge evropske politike.
Posebno osetljivo pitanje predstavlja koheziona politika, kroz koju EU finansira razvoj manje razvijenih regiona i smanjenje ekonomskih razlika među državama članicama. Ukoliko bi zemlje koje se protive dodatnom finansiranju Ukrajine istovremeno bile suočene sa smanjenjem sredstava iz evropskih fondova, otpor predlogu Berlina mogao bi dodatno da ojača.
Mercov pristup zato predstavlja svojevrsnu političku strategiju pritiska: Nemačka želi da pitanje dugoročne pomoći Ukrajini postane sastavni deo dogovora o budućem budžetu EU. Međutim, takvo povezivanje dveju važnih tema nosi i rizik od produbljivanja podela među članicama.
Posebno se očekuje da bi Slovačka, predvođena premijerom Robertom Ficom, mogla da bude među najglasnijim protivnicima ovakvog pristupa. Time bi pregovori o budžetu EU mogli da prerastu u novo političko nadmetanje između država koje insistiraju na nastavku finansijske podrške Ukrajini i onih koje žele da zadrže pravo da same odlučuju o svom doprinosu.
U trenutku kada se rat u Ukrajini nastavlja, a potrebe Kijeva za finansijskom podrškom rastu, pred evropskim liderima nalazi se težak zadatak: da obezbede dugoročnu pomoć Ukrajini, a da pritom ne ugroze budžetski kompromis i jedinstvo unutar Evropske unije.
(EUpravo zato)