Iako američki predsednik, Donald Tramp, ima ambiciozne planove da osvoji Grenland, a tamošnji i danski zvaničnici poručuju da to nikada neće dozvoliti, činjenica je da postoji veći problem od aktuelne administracije Bele kuće, a to je led.
Led usporava rad luka, zarobljava rudna bogatstva i pretvara obale u minska polja koja tokom cele godine ugrožavaju brodove.
Jedini način da čovek savlada ledena prostranstva su ledolomci, ogromni brodovi sa snažnim motorima, ojačanim trupovima i teškim pramcima koji mogu da lome i razdvajaju sve pred sobom.
Međutim, Sjedinjene Američke Države imaju samo tri ledolomca, od kojih je jedan toliko dotrajao da je jedva upotrebljiv. Sklopljeni su sporazumi o nabavci još 11 ledolomaca, ali dodatne brodove može da obezbedi samo neko od protivnika ili saveznika koji bi potencijalno, usled Trampovih pretnji, mogli takođe da se pretvore u neprijatelje.
Ključni snabdevač je Finska, ali se i ta nordijska zemlja suočava sa sopstvenim izazovima. Iako bi se moglo pomisliti da zagrevanje mora, usled klimatskih promena, dovodi do manje potrebe za ledolomcima, stvarnost je drugačija.
Umesto da Arktik postane lakši za plovidbu, klimatske promene čine led debljim, pokretljivijim i opasnijim u pojedinim oblastima, čak i dok se ukupna površina ledenog pokrivača smanjuje.
Ledolomci su ključna tehnologija na Arktiku
Iako je pomalo ublažio retoriku, predsednik Tramp i dalje smatra da SAD moraju da preuzmu Grenland iz bezbednosnih i ekonomskih razloga.
Prema njegovim rečima, to je potrebno kako bi "veliki, prelepi komad leda" ne bi završio u rukama Moskve i Pekinga, čime bi se obezbedila strateška arktička lokacija za američke snage. Osim toga, ne treba zanemariti ni rudno bogatstvo ostrva.
Bez navođenja konkretnog plana, Tramp je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao: "Da biste došli do tih retkih zemnih metala, morate da prođe kroz nekoliko stotina metara leda".
Ipak, bez ledolomaca ne postoji realan način da se to uradi, niti da se preduzme bilo šta drugo na Grenlandu.
"Čak i kada bi SAD sutra odlučile da pošalju veliku količinu opreme na Grenland, dve ili tri godine zapravo ne bi mogli da pristupe ostrvu", smatra Alberto Rici, saradnik Evropskog saveta za spoljnu politiku.
"Na mapi Grenland izgleda kao da je okružen morem, ali je u stvarnosti to more puno leda", dodao je.
Ako SAD žele više ledolomaca, imaju samo četiri opcije: brodogradilišta protivnika Kine i Rusije ili dugogodišnjih saveznika Kanade i Finske, koje je Tramp nedavno snažno kritikovao i zapretio im carinama.
Rusija ima najviše ledolomaca
Ledolomci su skupi za projektovanje, izgradnju, eksploataciju i održavanje, a zahtevaju i visokokvalifikovanu radnu snagu koja postoji samo u pojedinim zemljama poput Finske, gde je to znanje oblikovano u surovim uslovima Baltičkog mora.
Finska je izgradila oko 60 odsto svetske flote, sa više od 240 ledolomaca, i dizajnirala polovinu.
"To su vrlo specifične sposobnosti koje su najpre razvijene iz nužde, a potom pretvorene u geoekonomsku prednost", rekao je on.
Rusija ima najveću flotu na svetu sa oko 100 plovila, uključujući i kolosalne brodove sa nuklearnim reaktorima. Na drugom mestu je Kanada, koja planira da udvostruči svoju flotu na oko 50 ledolomaca, prema izveštaju iz 2024. godine koji je objavila kompanija "Aker Arctic" iz Helsinkija, specijalizovana za projektovanje ledolomaca.
"Naše knjige porudžbina za projektovanje i inženjering trenutno su prilično pune i bliska budućnost izgleda obećava", rekao je Jari Hurtija, poslovni menadžer iz ove kompanije, govoreći o rastućem interesovanju.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je dao prioritet nabavci ledolomaca, što je nastavila administracija Džoa Bajdena potpisivanjem sporazuma sa Helsinkijem i Otavom o isporuci 11 brodova.
Iako su i SAD i Evropska unija, uključujući Dansku i Finsku, obećale značajno povećanje ulaganja u Grenland, jasno je ko trenutno poseduje "tvrdu moć" da zaista dopre do ogromne zaleđene teritorije.
"Ako bi Evropa želela da sprovede ozbiljan pritisak na SAD, mogla bi da kaže 'Nećemo vam dati nijedan ledolomac i srećno sa dolaskom na Arktik sa ta dva stara broda koja imate", rekao je Rici.
Klimatske promene donose velike probleme
Međutim, i Finska se suočava sa problemima zbog klimatskih promena. Finski ledolomci su ove zime prvi put porinuti tek uoči Nove godine, skoro dve nedelje kasnije nego što je to inače slučaj.
Prošle godine su ledolomci bili angažovani 153 dana, što je znatno kraći period od uobičajenog, prema podacima Finske agencije za saobraćajnu infrastrukturu, nadležne za ledolomce.
Ali to ne znači da je razbijanje leda postalo lakše.
"Klimatske promene donose ekstremne vremenske uslove, odnosno, veoma tople zime sa vrlo malo leda, kada je potrebna minimalna pomoć ledolomaca. Ali verovatno će doneti i ekstremne pojave na drugom kraju spektra", rekao je Pavo Kojonen, direktor poslovanja u kompaniji "Arctia".
Kako se navodi, ključni krivac je vetar. Pošto zime postaju vetrovitije, ledene mase se pomeraju ka plitkim delovima ili obalama i onda počinju da se gomilaju.
"Tamo gde su ledeni pokrivači nekada bili debljine 60 do 80 centimetara, sada u nekim oblastima dostižu i do 10 metara. Kapetani ledolomaca kažu da su zime sve teže", dodao je Kojonen.
Trenutno je potrebno šest ledolomaca kompanije "Arctia" kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje finske pomorske trgovine tokom zime.
"Ovaj broj ledolomaca će nam biti potreban i u narednih nekoliko decenija. Trošak proizvodnje po društvo je prilično mali u poređenju sa problemima koji nastaju ako spoljna trgovina ne funkcioniše. Tokom teških ledenih zima ne postoji zamena koja bi mogla da se obezbedi iz drugih delova sveta", zaključio je Kojonen.
(EUpravo zato/Euronews)