Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ublažava inicijativu da Komisija preuzme veću kontrolu nad razmenom obaveštajnih podataka u EU, nakon sukoba sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas, izjavila su za POLITICO četiri zvaničnika upućena u razgovore.
Evropska komisija je u novembru najavila da želi da uspostavi interno telo za prikupljanje obaveštajnih podataka iz cele Evrope, koje bi bilo pod neposrednim nadzorom same predsednice Komisije. Cilj ove inicijative bio je jačanje zaštite EU od ruskih digitalnih napada i sabotaža. Međutim, plan je naišao na snažan otpor u evropskim prestonicama i u diplomatskoj službi EU, koja već ima sopstveni centar za razmenu obaveštajnih informacija na nivou Evrope.
Prema navodima sagovornika, među kojima su dva zvaničnika EU i dva evropska diplomate, Komisija sada smanjuje ambicije kada je reč o formiranju tog obaveštajnog tela. Ono bi, kako se očekuje, moglo da preraste u bezbednosnu jedinicu, dok bi veći deo razmene obaveštajnih podataka ostao u nadležnosti obaveštajnog centra INTCEN pri Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), navela su dva izvora.
Takav potez značio bi da Kaja Kalas zadrži veću kontrolu nad obaveštajnim poslovima. Estonska diplomata na čelu EEAS-a tokom prošle godine je u više navrata ulazila u sukob sa predsednicom Evropske komisije, uključujući i pokušaj da na visoku funkciju dovede Martina Zelmajera, bivšeg šefa kabineta prethodnika Ursule fon der Lajen, Žan-Kloda Junkera. Ta inicijativa izazvala je nelagodu unutar Komisije, u kojoj je Fon der Lajen nastojala da centralizuje ovlašćenja.
Evropa želi da ojača razmenu informacija među nacionalnim obaveštajnim službama
Evropa u međuvremenu želi da ojača razmenu informacija među nacionalnim obaveštajnim službama, u trenutku kada se odnosi sa Vašingtonom po pitanju obaveštajne saradnje pogoršavaju, a kontinent pokušava da se suprotstavi hibridnim pretnjama iz Rusije, od kampanja dezinformacija do hakerskih napada i sabotaža.
Obaveštajni i bezbednosni zvaničnici ove sedmice okupljaju se u Nemačkoj na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde će transatlantski odnosi i rat na istočnoj granici Evrope biti u vrhu dnevnog reda.
Evropska unija već godinama nastoji da unapredi razmenu obaveštajnih podataka, ali nacionalne vlade zadržavaju nadležnosti u oblasti nacionalne bezbednosti i nevoljno pristaju da Briselu prepuste kontrolu nad osetljivim i poverljivim informacijama.
Direktorat INTCEN je tokom protekle godine stekao određeni kredibilitet u očima pojedinih prestonica. Italijanska premijerka Đorđa Meloni i nemački kancelar Fridrih Merc podržali su ovaj sektor u januaru, poručivši da bi takozvana "hibridna fuziona ćelija" u okviru INTCEN-a trebalo da dobije snažniju podršku u borbi protiv hibridnih pretnji.
Ovaj direktorat, koji je zadužen za civilnu obaveštajnu delatnost i odgovara Kajoj Kalas, poslednjih meseci redovno je podnosio izveštaje na nedeljnim sastancima Kolegijuma komesara i Saveta ministara spoljnih poslova EU.
Kalas kritična prema ideji osnivanja ovog tela
Iako Ursula fon der Lajen nikada zvanično nije predstavila detaljan plan za "posebno telo", niti precizirala broj zaposlenih, Komisija je saopštila da bi ona "imala ključnu ulogu u pripremi Bezbednosnog kolegijuma".
"Nema smisla imati još jednu ćeliju", rekao je jedan diplomata EU, koji je, kao i ostali sagovornici u ovoj priči, insistirao na anonimnosti zbog osetljivosti teme. "Čak ni na nivou INTCEN-a razmena informacija još nije velika. Stanje jeste bolje, ali nema potrebe za osnivanjem dodatnog tela."
U odgovoru za POLITICO, zvaničnik Evropske komisije, koji je takođe tražio anonimnost jer nije imao ovlašćenje da govori javno, naveo je da se u "izazovnom geopolitičkom i geoekonomskom okruženju" razmatra kako da se ojačaju bezbednosni i obaveštajni kapaciteti INTCEN-a. On je dodao da bi novo telo dopunjavalo rad Direktorata za bezbednost u okviru Komisije i da bi "blisko sarađivalo sa nadležnim službama EEAS-a".
Drugi diplomata EU izrazio je podršku planu Komisije, uz obrazloženje da bi inicijativa mogla da unapredi donošenje odluka, jer bi manji broj zvaničnika imao zadatak da tumači i koristi obaveštajne podatke, što je trenutno složen proces u EU sa 27 država članica.
Sama Kaja Kalas bila je kritična prema ideji osnivanja obaveštajnog tela u okviru Komisije još u novembru. "Kao bivša premijerka, znam da se sve države članice suočavaju sa budžetskim ograničenjima i da tražiti da se radi nešto dodatno, povrh onoga što već postoji, nije mudra ideja", izjavila je tada u Evropskom parlamentu.
(EUpravo zato/Politico)
