Događaj Okuplja preko 150 učesnika, uključujući predstavnike civilnog društva, zvaničnike EU, državne institucije i međunarodne organizacije i služi kao ključna platforma za razmenu uvida i razvoj strategija za podsticanje rasta civilnog društva u regionu.
Ovogodišnji Forum je posebno značajan i fokusira se na nove mogućnosti koje pruža Novi plan rasta EU za Zapadni Balkan vredan 6 milijardi evra i ulogu civilnog društva u Instrumentu za reformu i rast.
Glavni događaj Foruma je pokretanje Druge procene u odnosu na smernice DG NEAR za podršku EU civilnom društvu u regionu proširenja za 2023. godinu, koja nudi detaljnu analizu napretka i izazova sa kojima se susreće civilno društvo širom regiona.
Izveštaj o proceni 2023 ukazuje na skroman napredak od 2021. godine, ali naglašava značajne izazove, posebno u pravnom okruženju, transparentnosti javnog finansiranja i saradnji između civilnog društva i državnih institucija.
Ključni nalazi izveštaja su:
- Iako postoji pravno okruženje u kome civilno društvo može da sprovodi svoje aktivnosti, a pravni okviri generalno podržavaju rad civilnog društva, došlo je do zabrinjavajućeg nazadovanja u nekim oblastima. U Bosni i Hercegovini i Srbiji, pogoršanje povoljnog okruženja ukazuje na izazovnu situaciju za aktivnosti civilnog društva.
- Poverenje u transparentnost i pravičnost javnog finansiranja je blago poboljšano sa 12% u 2021. godini na 15% u 2023. godini. Uprkos ovom marginalnom povećanju, procenat ostaje nizak, što ukazuje na značajano nepoverenje u pogledu načina na koji se javna sredstva dodeljuju organizacijama civilnog društva. Ovo ukazuje da je potrebno uložiti puno napora u poboljšanje transparentnosti procesa finansiranja.
- Nema značajnije promene u kvalitetu saradnje između civilnog društva i javnih institucija, pri čemu su neki regioni doživeli pad, posebno Srbija. Procenat OCD koje doživljavaju stavove javnih zvaničnika kao podršku smanjen je sa 38% u 2021. na 34% u 2023. godini, što odražava stalni izazov u negovanju pozitivnog odnosa između države i OCD.
Forum su svečano otvorili državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ivan Bošnjak, i ambasador EU u Srbiji, Nj. E. Emanuele Žiofre, koji su naglasili stalnu potrebu za pojačanom podrškom i transparentnošću, što je ključno za maksimiziranje uloge civilnog društva u demokratskom razvoju regiona.
Prema rečima ambasadora Žiofrea, u regionu postoje pravni okviri za podršku operacijama civilnog društva, međutim, potrebno je učiniti više da se stvori povoljno i bezbedno okruženje za napredovanje civilnog društva.
"Potrebna je veća transparentnost, pravičnost i konkurentnost u raspodeli javnih sredstava, kao i otvoren i kontinuiran dijalog između vlasti i civilnog društva da bi se podstakla inkluzivnost i participativna demokratija. Organizacije civilnog društva su ključne za praćenje i promociju ključnih aspekata procesa integracije u EU, kao što su osnovna prava, vladavina prava i demokratske institucije", kazao je on.
Državni sekretar Bošnjak je istakao da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastavlja da radi na unapređenju saradnje javnog i civilnog sektora i stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
"Takođe, nastavljamo da jačamo kapacitete i osnažujemo sve aktere u ovom procesu da se bolje razumeju, upoznaju sa procedurama i mehanizmima, kako bi mogli bolje i uspešnije da sarađuju i zajedno donose odluke koje su na dobrobit svih građana i građanki. Naglašavamo da je međusobno uvažavanje i saradnja javnog, privatnog i građanskog sektora neophodan činilac za sve perspektive jednog demokratskog društva, što očekujemo da, u srpskom slučaju, dovede do implementacije i Plana Rasta i bržih evropskih integracije Republike Srbije", naveo je Bošnjak.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković rekla je da je civilnom društvu potrebna veća podrška evropskih aktera da prati i ubrza reformske procese.
"Kako bi civilno društvo bilo konstruktivan partner vladama i podržalo njihove pozitivne korake u procesu evropskih integracija, kritike sa njegove strane moraju biti primljene u dobroj nameri. To je jedini način da se ponovo izgradi poverenje u proces proširenja i održi kredibilitet civilnog društva među građanima", navela je Selaković.
EU nastavlja da potvrđuje svoju poziciju najveće podrške civilnog društva na Zapadnom Balkanu i Turskoj, dokazujući svoju posvećenost kroz značajnu finansijsku i stratešku podršku.
U period od 2021-2023. godine, samo Program za civilno društvo i medije izdvojio je preko 200 miliona evra, naglašavajući duboku posvećenost EU negovanju participativnih demokratija i podržavanju procesa približavanja EU širom regiona.
Tokom tri dana Foruma, učesnici će se takođe uključiti u sesije World Café kako bi razgovarali o temama koje su predložili, podstičući dinamično i interaktivno okruženje za razmenu i saradnju.
(M.A./EUpravo zato/euinfo mreža)
