U Moštaničkom polju u blizini Vranja, kada su kišni dani, često se pored puteva u ranim jutarnjim satima mogu videti meštani kako sakupljaju puževe.
Jedna od njih je i šezdesetogodišnja žena iz sela Moštanica, koja je nakon kišne noći zorom krenula u "berbu" ovih mekušaca.
"Puževa ima posle kiše. Najaktivniji su ujutru od pet, pa tako do 8 ili 9 sati. Tad izlazimo na teren. Nema veze, ako je kiša, još bolje, jer su tada najaktivniji. Juče sam uspela da nakupim 15 kilograma, a predala sam ih u otkup u susednom selu Ranutovac. Cena ovih koje sakupljamo pored puteva, u livadama i na njivama je 60 dinara po kilogramu. Ima i onih pored reka, oni su malo skuplji, 70 dinara za kilogram. Sad im je sezona, može nešto da se zaradi, koliko toliko, muka je ovo, ali kad sediš kod kuće, pa nema ništa ni od toga", ispričala je za Telegraf Biznis.
Sakupljači ih prodaju u otkup, a gde dalje to preduzeće plasira, ne zna.
"Osim za ljudsku ishranu, koriste se i u kozmetičkoj industriji, tako sam čula. Lično ih nikad nisam jela, niti spremala. Mislim da ne bih mogla da ih jedem", dodaje ova žena.
Noge su joj mokre od kiše do kolena. Za otkrivanje puževa u travi, koristi drveni štap, kojim pomera biljke, ne bi li lakše uočila ove životinjice.
Puževi iz Vranja će završiti u Francuskoj, koja godišnje pojede 30.000 tona kao delikates, a kilogram celih smrznutih puževa košta i do 30 evra.
U Vranju se sakupljanjem bave ljudi bez stalnog posla, stariji ili žrtve tranzicije koji ne mogu da nađu stalan posao u tim godinama.
Francuska, osim za sopstvenu upotrebu, puževe izvozi u druge države. S druge strane, u Srbiji je upotreba ove vrste mesa u ljudskoj ishrani slabo zastupljena.
Meso je bogato belančevinama, dok masnoća ima malo. Meso puža je bogato mineralnim solima i esencijalnim aminokiselinama, pa se ubraja u niskokaloričnu grupu namirnica.
Zašto su puževi toliko popularni u Francuskoj?
Iako bi se očekivali da Francuzi puževe jedu i za doručak, to nije istina jer ima i onih koji ih nikada ne bi probali. Ipak, spremaju se za specijalne prilike, uoči Božića ili Nove godine.
Sveži puževi su na jelovnicima mnogih restorana, a širom Francuske postoje i čitave farme ovih mekušaca.
Veruje se da ih je u zemlju doneo Julije Cezar kada je želeo da pokori Gale, ali su u Provansi pronađeni fosili koji ukazuju da su korišćeni i mnogo ranije.
Tokom Srednjeg veka im je opala popularnost jer je crkva smatrala da su nečisti, mada su pojedini manastiri imali farme puževa. Katolici obično nisu jeli meso petkom, pa su puževi bili odlična zamena.
Ono što ih je vinulo u gastronomski vrh jeste poseta cara Aleksandra Napoleonovom šefu diplomatije princu Taleranu. Prema pričama, carska svita se zaustavila kraj jednog restorana u Burgundiji 1814, a Antonin Karem nije u tom trenutku imao ništa spremno. Kada je otišao u vrt, spazio je puževe i tada mu je sinula sjajna ideja. Dodao je luk i peršun, kao i puter kako bi se lakše progutali i tako je, navodno, rođen novi specijalitet, preneo je Offbeatfrance.
(EUpravo Zato/Telegraf Biznis)
