U 2023. stvarna lična potrošnja (AIC) po glavi stanovnika Evropske unije izražena u standardima kupovne moći (PPS) varirala je od zemlje do zemlje, saopštila je agencija za statistiku Eurostat.
Lična potrošnja obuhvata sva dobra i usluge koje domaćinstva koriste, bez obzira da li su ih kupila i platila direktno domaćinstva, vlada ili neprofitne organizacije. Može se smatrati pokazateljem materijalnog blagostanja domaćinstava.
U 2023. godini, 10 zemalja Evropske unije je zabeležilo ličnu potrošnju po glavi stanovnika iznad proseka EU. Najviši nivoi su zabeleženi u Luksemburgu (38 odsto iznad proseka EU), Austriji i Holandiji (obe 17 odsto).
U međuvremenu, 17 zemalja EU je zabeležilo ličnu potrošnju po glavi stanovnika ispod proseka EU, a najniži nivoi zabeleženi su u Mađarskoj (30% ispod proseka EU), Bugarskoj (27%), Slovačkoj i Letoniji (obe 25%).
Luksemburg i Irska beleže najveći BDP po glavi stanovnika
Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, takođe je pokazao značajne razlike među članicama EU.
BDP po glavi stanovnika iznad proseka EU zabeležen je u 11 zemalja EU. Najviše je bilo u Luksemburgu (139% više od proseka EU), Irskoj (111%) i Holandiji (30%). Na drugom kraju raspona, najniži BDP po glavi stanovnika zabeležen je u Bugarskoj (36% ispod proseka EU), Grčkoj (33%) i Letoniji (29%).
Od zemalja kandidata za članstvo najveći BDP po stanovniku ima Turska, za 27 odsto manji od proseka EU, a iza nje je Crna Gora (48 odsto ispod proseka).
U Severnoj Makedoniji je BDP po stanovniku za 59 odsto niži od proseka EU, a u Albaniji i BiH za 65 odsto.
U Srbiji je 54 odsto ispod proseka Evropske unije.
(EUpravo zato)
