Pregovaračko poglavlje 8 deo je Klastera 2 - Unutrašnje tržište. Data su merila za otvaranje i u toku je izrada akcionih planova.

Pravila o konkurenciji štite građane, zabranjujući preduzetnicima sklapanje sporazuma kojima bi se dogovarale cene, ograničavala proizvodnja, razvoj i ulaganje ili delila tržišta i izvori nabavke.

Ona takođe sprečavaju zloupotrebu dominantnog položaja preduzeća i onemogućavaju spajanje preduzeća koje bi moglo imati uticaja na konkurenciju na tržištu. Takođe, odobravanje državne pomoći preduzećima zabranjeno je kada narušava konkurenciju, odnosno stvara nepravednu prednost u odnosu na slične sektore na tržištu.

Poglavlje o konkurenciji sastoji se iz tri dela: politike konkurencije u užem smislu (borba protiv monopola i koncentracija), politike kontrole državne pomoći i liberalizacije državnih preduzeća.

Procedura za borbu protiv antikonkurentskog ponašanja

Ove oblasti podrazumevaju pravila i procedure za borbu protiv antikonkurentskog ponašanja kompanija (kao što su ograničavajući sporazumi između preduzeća i zloupotreba dominantnog položaja), za ispitivanje spajanja preduzeća i za sprečavanje odobravanja državne pomoći koja narušava ili može da naruši konkurenciju na unutrašnjem tržištu.

Pravne tekovine konkurencije zasnovane su na članu 37. (državni monopoli privrednog karaktera), članovima 101–105. (pravila koja se primenjuju na preduzeća), članu 106. (javna preduzeća i preduzeća sa posebnim ili isključivim pravima) i članovima 107–109. (pravila primenjiva na državnu pomoć) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU).

Pravila konkurencije se, u načelu, direktno primenjuju u celoj Evropskoj uniji i države članice moraju da u potpunosti sarađuju sa Evropskom komisijom s ciljem njihovog sprovođenja.

Pravila o borbi protiv monopola

U oblasti borbe protiv monopola nacionalni organi koji se bave konkurencijom moraju da blisko sarađuju i sa EK o pitanju procedura Evropske unije o konkurenciji. Nacionalni sudovi mogu da direktno primenjuju pravila o borbi protiv monopola kako bi zaštitili individualna prava poverena građanima na osnovu Ugovora.

Državna pomoć

U oblasti državne pomoći, samo Evropska komisija može doneti odluku o tome da li je pomoć koju je država članica odobrila kompatibilna sa zajedničkim tržištem, jer se, danom pristupanja EU, sva ovlašćenja za ispitivanje mera državnih pomoći prenose na Evropsku komisiju. Termin liberalizacija se odnosi na Protokol br. 2717, u kome je navedeno da unutrašnje tržište definisano članom 3. Ugovora o funkcionisanju EU obuhvata sistem koji onemogućava narušavanje konkurencije. S tim u vezi, postoji poseban sistem za nadzor u slučaju javnih preduzeća i preduzeća kojima države članice odobravaju posebna ili isključiva prava.

Liberalizacija državnih preduzeća

U odnosu na liberalizaciju pojedinih sektora (železnice, poštanske usluge, telekomunikacije i dr.), u toku pregovora se upućuje na poglavlja relevantna za ove oblasti.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za konkurenciju

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Komisije za zaštitu konkurencije; Komisije za kontrolu državne pomoći; Ministarstva finansija; Ministarstva privrede; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva pravde; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva odbrane; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Narodne banke Srbije; Agencije za energetiku Republike Srbije; Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge; Razvojne agencije Srbije; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičkog sekretarijata za javne politike.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Poglavlje o konkurenciji ubraja se u jedno od najzahtevnijih i najsloženijih u pregovaračkom procesu. Hrvatska je, na primer, ovo poglavlje zatvorila među poslednjim i to uz zaključivanje dva protokola koji se odnose na sektor brodogradnje. Može se očekivati da će Srbija imati isti problem zbog sektora čelika.

Ovo je, takođe, jedno od poglavlja za koje se često traže prelazni rokovi, i to najviše zbog politike državne pomoći. Pred sektorom javnih preduzeća, kao i preduzećima koja imaju drugačiju pravnu formu, ali obavljaju delatnost od opšteg interesa, pre stupanja u članstvo EU predstoji proces strukturnih reformi koji podrazumeva njihovo organizaciono i finansijsko restrukturisanje, korporativizaciju i potpunu ili delimičnu privatizaciju.

Konkurencija ima kao povoljnu posledicu za građane niže cene, bolji kvalitet roba i usluga, širu mogućnost izbora.Pravne tekovine iz ove oblasti su u velikoj meri povezane sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i Evropske unije (SSP)20 koji je trenutno na snazi. SSP uključuje odredbe uporedive sa pravnim tekovinama EU o konkurenciji i reguliše sporazume suprotne pravilima konkurencije, zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu i državnu pomoć.

Osim toga, njime se regulišu i specijalna pravila koja važe za javna preduzeća i preduzeća sa posebnim i ekskluzivnim pravima i zabranjuju se kvantitativna ograničenja uvoza iz EU u Republiku Srbiju. Sporazumom se zahteva od operativno nezavisnih organa (za zaštitu konkurencije i kontrolu državne pomoći – u Srbiji su to Komisija za zaštitu konkurencije i Komisija za kontrolu državne pomoći) da nadziru primenu pravila o konkurenciji u Republici Srbiji. Pored toga, Protokol 5 SSP uspostavlja pravila za državnu pomoć koja važe u slučaju da se odobrava pomoć za restrukturisanje u industriji čelika u Republici Srbiji.

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)