Pregovaračko poglavlje 22 deo je Klastera 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija. Data su merila za otvaranje i u toku je izrada akcionih planova.

U poglavlju 22 reč je o uredbama kojima se definišu konkretni ciljevi Kohezione politike EU za period 2021–2027, fondovi za njenu realizaciju (Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond), aktivnosti koje mogu biti finansirane (poput izgradnje i unapređenja infrastrukture, razvoja obrazovanja i stručnog usavršavanja, istraživanja, inovacija, preduzetništva itd.), principi i pravila za pružanje podrške i iznos raspoloživih finansijskih sredstava, sa metodologijom/kriterijumima za utvrđivanje iznosa podrške državama članicama EU.

Ovim propisima takođe je utvrđen i neophodni strateško-programski okvir, odnosno konkretni programski dokumenti (partnerski sporazum i operativni programi), koje je neophodno usaglasiti sa Evropskom komisijom, i institucionalni okvir za upravljanje navedenim programima.

Principi i pravila za pružanje podrške

Poput principa programiranja kojim se definišu prioriteti i mere i koji podrazumeva da se, zapravo, izdvajaju sredstva za finansiranje višegodišnjih programa; principa sufinansiranja koji podrazumeva da se iz EU fondova obezbeđuje deo finansijskih sredstava, a drugi deo iz nacionalnih izvora poput budžeta; ili principa partnerstva koji podrazumeva da se definisanje programa i praćenje njegove realizacije odvija u saradnji između Evropske komisije i države članice, odnosno, države članice i predstavnika šire zajednice poput civilnog sektora, predstavnika regionalnih i lokalnih organa vlasti odnosno predstavnika ekonomsko-socijalnih partnera.

Metodologija/kriterijumi za utvrđivanje iznosa

Predstavnici država članica, odnosno Savet ministara, usvaja Uredbu kojom se, između ostalog, definiše i metodologija za utvrđivanje iznosa podrške državama članicama. Metodologija se utvrđuje ukrštanjem i praćenjem nekoliko indikatora poput bruto domaćeg proizvoda ili bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, broja stanovnika, gustine naseljenosti, stope nezaposlenosti itd.

Partnerski sporazum

Partnerski sporazum su programska dokumenta koje pripremaju države članice, a usvaja Evropska komisija. Ovim dokumentima se definišu sedmogodišnji prioriteti, mere i operacije za finansiranje iz EU fondova, ukupan godišnji iznos sredstava koji je opredeljen za njihovo sprovođenje, uključujući i institucionalni okvir za upravljanje i sprovođenje operativnih programa.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva finansija; Ministarstva privrede; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Republičkog zavoda za statistiku; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičkog sekretarijata za javne politike; Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije; Generalnog sekretarijata Vlade i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Uspostavljanje sistema za upravljanje fondovima/programima u funkciji ukupnog razvoja države članice predstavlja okosnicu ovog poglavlja. Budući da je reč o sistemu koji treba da obezbedi efektivno, efikasno i vidljivo korišćenje fondova za potrebe realizacije ekonomskog i društvenog razvoja država članica, uspostavljanje ovog sistema – uključujući pitanja planiranja/programiranja, sprovođenja, praćenja i evaluacije i finansijskog upravljanja i kontrole – predstavlja značajan izazov.

O ovome posebno svedoče iskustva država članica koje su 2007. godine pristupile EU, postajući zapravo neto kontributori/neto davaoci umesto neto korisnika budžeta EU, usled slabe apsorpcije sredstava (odnos između alociranih tj. namenjenih/izdvojenih i plaćenih sredstava za period 2007-2013. godine iz strukturnih i kohezionih fondova u Rumuniji je iznosio 26%, a u Bugarskoj 40%).

Zašto je apsorpcija slaba?

Razlog za slabu apsorpciju leži u činjenici da se ove zemlje nisu na najbolji način pripremile za postpristupni period i mogućnost korišćenja višestruko većih fondova, koji na godišnjem nivou mogu iznositi čak do 2,5% bruto nacionalnog dohotka prema predlogu za period 2021–2027.

Iz ovog razloga, osnovni instrument finansijske pomoći EU u pretpristupnom periodu, IPA, navodi kao jedan od dva strateška cilja – pored podrške sprovođenju političkih, ekonomskih, pravnih i institucionalnih reformi – i pripreme za sprovođenje kohezione politike EU.

Evropska unija u kontinuitetu podržava napore na sprovođenju aktivnosti koje su usmerene ka uspostavljanju sistema za indirektno upravljanje (pretpristupnim) fondovima u Republici Srbiji, kao okosnici budućeg sistema za upravljanje postpristupnim – strukturnim fondovima i Kohezionim fondom EU.

Šta je sistem za indirektno upravljanje fondovima?

Sistem za indirektno upravljanje fondovima je sistem koji podrazumeva da se na nacionalne institucije države korisnice pretpristupne pomoći (u ovom slučaju Srbije) prenosi nadležnost za sprovođenje određenih postupaka u procesu upravljanja fondovima EU koje je u centralizovanom sistemu obavljala Delegacija Evropske unije u Beogradu (poput sprovođenja postupka javnih nabavki, ugovaranja, plaćanja itd.).

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)