U svom nacrtu rezolucije usvojenom juče, uz glasanje o budžetskim ciframa od 7. oktobra, budžetski poslanici su jedinstveni u stavu da "u vremenima geopolitičkih i institucionalnih promena, finansijskog pritiska, klimatskih promena i krize biodiverziteta, kao i društvenih izazova, pouzdan, robustan, fleksibilan, investiciono orijentisan budžet EU ostaje ključan za sprovođenje politika Unije i ključan je u odgovoru na sve veće potrebe ljudi".
Vraćanje rezova Saveta, jačanje ključnih programa EU
Poslanici Evropskog parlamenta potvrđuju svoj stav od 7. oktobra, sa 1,52 milijarde evra smanjenja finansiranja koje je predložio Savet, vraćajući izdvajanja na nivoe koje je prvobitno predložila Komisija.
Povećali su finansiranje programa od vitalnog značaja za rešavanje zdravstvenih izazova i pomoć mladima, podršku poljoprivredi, podsticanje klimatskih akcija, upravljanje migracijama i bezbednosnim potrebama, kao i jačanje podrške EU susednim regionima u kontekstu geopolitičkih i humanitarnih kriza.
Poslanici su postavili ukupni nivo izdvajanja za nacrt budžeta za 2025. na skoro 201 milijardu evra u izdvajanjima za obaveze, što predstavlja povećanje od 1,24 milijarde evra u poređenju sa budžetom koji je predložila Komisija, i na 153,5 milijardi evra u izdvajanjima za plaćanja.
Troškovi otplate za Evropski instrument oporavka (EURI)
Poslanici Evropskog parlamenta naglašavaju da troškovi otplate fonda EURI koji su dvostruko veći od iznosa prvobitno predviđenog za 2025. godinu, ne bi trebalo da umanje finansiranje osnovnih programa, poput Erazmusa+ ili istraživanja. Stoga vraćaju rezove koje su države članice napravile u aproprijacijama namenjenim ovim troškovima i insistiraju na pravilnom korišćenju novog "kaskadnog mehanizma EURI" uvedenog revizijom dugoročnog budžeta EU.
Ovaj mehanizam je dizajniran da upravlja rastućim troškovima zaduživanja EU sledeće generacije bez uticaja na ključne inicijative, održavajući fleksibilnost budžeta i kapacitet reagovanja.
Precizne brojke dostupne su u nedavnom saopštenju za javnost o glasanju o budžetskim brojkama (7. oktobra) i u nacrtu rezolucije izvestilaca Viktora Negreskua (S&D, Rumunija) i Niclasa Herbsta (EPP, DE), koji će uskoro biti predstavljen za glasanje na plenarnoj sednici.
Predlog rezolucije je usvojen sa 25 glasova za, 5 protiv i 2 uzdržana (rezultati prozivnog glasanja će uskoro biti dostupni ovde).
Sledeći koraci
Skupština će glasati o stavu Odbora za budžet u sredu, 23. oktobra.
Plenarno glasanje će započeti tronedeljne razgovore o "pomirenju" sa Savetom, sa ciljem da se postigne dogovor između dve institucije na vreme kako bi parlament izglasao budžet za narednu godinu i šredsednik ga potpisao pre kraja godine.
Pozadina
Više od 90% aktivnosti budžeta EU finansira na terenu u zemljama EU i šire. To ide građanima, regionima, gradovima, poljoprivrednicima, istraživačima, studentima, nevladinim organizacijama i preduzećima.
Budžet EU je jedinstven, za razliku od nacionalnih budžeta, koji se velikim delom koriste za pružanje javnih usluga i finansiranje sistema socijalne sigurnosti, dok je budžet EU prvenstveno investicioni budžet.
Šta su obaveze i plaćanja?
Obaveze su ukupan obim ugovornih obaveza za buduća plaćanja koja se mogu izvršiti u datoj godini. One se tada moraju ispuniti isplatama, bilo u istoj godini ili, posebno u slučaju višegodišnjih projekata, tokom narednih godina.
Uplate su realni novac uplaćen u datoj godini iz budžeta EU za pokrivanje obaveza iz tekuće i prethodnih godina.
(M.A./EUpravo zato/europarl.europa.eu)