Evropska unija prilagođava svoju politiku kohezije savremenim izazovima, u svetlu rastućih geopolitičkih napetosti, klimatskih ciljeva i sve većih potreba za odbranom i bezbednošću. Savet EU i Evropski parlament postigli su 15. jula 2025. godine privremeni politički dogovor o proširenju upotrebe kohezijskih fondova, uključujući Evropski socijalni fond plus (ESF+), kako bi se efikasnije odgovorilo na promene u ekonomskom, društvenom i bezbednosnom okruženju Unije.
Dogovor omogućava državama članicama da koriste EU fondove za projekte povezane sa odbranom, civilnom pripravnošću i bezbednošću, ali i za razvoj zelenih veština i energetsku tranziciju. Poseban akcenat stavljen je na poboljšanje veština radne snage u oblastima dekarbonizacije i odbrambene industrije, što se vidi kao način da se podigne konkurentnost evropske ekonomije.
Evropska ministarka za evropske poslove Danske, Maria Bjer, istakla je da je postignuti dogovor nastavak ranijih napora tokom poljskog predsedavanja Savetom i da je ključno sredstvo za jačanje evropskih kapaciteta u oblasti bezbednosti.
Pomoć će biti posebno usmerena ka istočnim pograničnim regionima, onima koji se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom, koji se suočavaju s povećanim bezbednosnim pritiscima. Istovremeno, sredstva će biti dostupna i za pristupačno stanovanje, bolje upravljanje vodnim resursima i jačanje otpornosti na klimatske promene.
Proširenje obuhvata fondova uključuje i energetsku i odbrambenu infrastrukturu, uključujući tzv. "dual use" (dvostruke namene). Omogućena je fleksibilnija primena fondova, kao i dodatni podsticaji za države članice koje ove prioritete ugrade u svoje programe.
Podsticaji i posebni uslovi
Dogovor uvodi niz podsticaja za zemlje koje u svoje nacionalne programe uvrste nove strateške prioritete. Na primer, države koje usmere najmanje 10 posto sredstava iz ESF+ na veštine u oblastima odbrane i dekarbonizacije dobiće dodatno predfinansiranje u visini od 1,5 posto ukupnog budžeta programa. Za regione na istočnoj granici Evropske unije ta stopa predfinansiranja može iznositi i do 9,5 posto.
Dodatne pogodnosti uključuju i višu stopu sufinansiranja (do 10 procentnih poena više), kao i mogućnost produženja roka za korišćenje sredstava do kraja 2030. godine.
Važno je napomenuti da će mikro, mala i srednja preduzeća imati prioritetni pristup ovim sredstvima, a svi korisnici će biti obavezni da poštuju propisane radne i socijalne uslove. Ova odredba deo je nastojanja da se očuva socijalna funkcija fondova.
Nova pravila uključuju i zaštitne mehanizme, fondovi koji su zamrznuti zbog povrede vladavine prava u nekoj članici neće moći da se prenamene sve dok se uslovi ne ispune. Takođe, sredstva koja premašuju dozvoljenu fleksibilnost ili koja su negativno ocenjena na osnovu horizontalnih uslova neće moći da se preraspodele unutar programa.
Dogovor između Parlamenta i Saveta još mora biti formalno potvrđen od strane obe institucije, nakon čega sledi pravno-jezička revizija i konačno usvajanje.
Ovaj set izmena deo je šire revizije srednjoročnog plana kohezijske politike, koja obuhvata raspodelu tzv. rezerve fleksibilnosti – polovine ukupnog budžeta fondova za 2026. i 2027. godinu. Komisija je u aprilu 2025. godine predstavila zakonodavni paket i komunikaciju "Modernizovana politika kohezije", čiji je cilj usklađivanje kohezijskih fondova sa savremenim izazovima – od klimatskih promena, preko bezbednosti, do podrške lokalnim zajednicama.
Evropska unija time šalje poruku da će njeni razvojni i socijalni fondovi od sada igrati i važnu geopolitičku i stratešku ulogu.
(EUpravo zato.rs)