Evropski savet je odobrio nova pravila koja proširuju osnove za suspenziju bezviznog režima, usled rastuće zabrinutosti zbog neregularne migracije i hibridnih bezbednosnih pretnji.
Bezvizni režim omogućava građanima određenih zemalja van EU da uđu u Šengen zonu bez vize do 90 dana u periodu od 180 dana. Ažurirani mehanizam će omogućiti EU da brzo reaguje ukoliko se bezvizni režim zloupotrebljava ili je u suprotnosti sa interesima EU.
EU će moći da ukine bezvizni režim ako zemlja ne uskladi svoju viznu politiku sa Unijom. Na primer, to može biti zemlja koja graniči sa EU, a koja uživa bezvizni režim, ali ne zahteva vizu od građana zemalja koje nisu oslobođene, što povećava neregularnu migraciju.
Suspenzija može takođe da se primeni ako EU smatra da zemlja krši ljudska prava, prenosi Brisel Tajms.
Nova pravila takođe eksplicitno navode da bezvizni režim može biti suspendovan ako zemlja sprovodi program za sticanje državljanstva kroz investicije, dodeljivanje državljanstva pojedincima koji ulažu značajan finansijski iznos u zemlju, često uz malo ili nimalo zahteva za boravkom.
Pored toga, EU je snizila prag koji kvantifikuje značajan porast odbijenih ulazaka, prekoračenja boravka, zahteva za azil i ozbiljnih krivičnih dela, sa 50 na 30 posto. Referentni period može biti između 2 i 12 meseci.
Koje izmene su najavljene?
Izmene će stupiti na snagu za otprilike četiri nedelje: dokument će biti potpisan tokom plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta sledeće nedelje, a zvanično će biti objavljen 20 dana nakon toga.
Period inicijalne suspenzije biće produžen na 12 meseci (sa dosadašnjih devet meseci) i može biti produžen do 24 meseca (sa 18 meseci), ukupno do 36 meseci.
Dok bi privremena suspenzija po važećim pravilima zahvatala celu populaciju, nova regulativa omogućava razdvajanje između građana i zvaničnika i diplomata. Ovo odražava zabrinutost EU da se cela nacija ne kažnjava zbog postupaka vlade, kao u slučaju Gruzije.
Međutim, ako do kraja ovog perioda okolnosti koje su dovele do suspenzije ne budu rešene, bezvizni režim može biti trajno ukinut.
Koje zemlje su u riziku?
Evropska komisija će u decembru predstaviti izveštaj o praćenju bezviznog režima EU. Sve zemlje na listi biće procenjene.
Zemlje zapadnog Balkana, poput Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije, mogle bi predstavljati problem, s obzirom na visok nivo neregularne migracije, organizovanog kriminala i neusaglašenosti vizne politike, što je istaknuto u prethodnim izveštajima Komisije.
Gruzija je trenutno u najvećem riziku od suspenzije. Tbilisi se već neko vreme nalazi u sukobu sa Briselom zbog nedavne usvojenog anti-LGBTQ zakona i Zakona o registraciji stranih agenata (FARA), modela po uzoru na ruski zakon o stranim agentima. Tbilisi, međutim, tvrdi da je zakon modelovan po američkom FARA. U januaru je Komisija suspendovala bezvizni režim za nosioce diplomatskih pasoša Gruzije.
Iako Komisija može privremeno suspendovati bezvizni režim bez glasanja u Parlamentu ili među državama članicama EU, čak 19 država smatra da bi podržalo takvu meru za Gruziju ako EU odluči da deluje, izvestio je RadioFreeEurope.
Zemlje Istočnog Kariba, Antigua i Barbuda, Dominika, Grenada, Sveti Kits i Nevis, i Sveta Lucija, takođe su identifikovane kao države koje sprovode programe za sticanje državljanstva kroz investicije.
EU je uspostavila mehanizam za suspenziju viza 2013. godine. Od tada je primenjen samo jednom, na Vanuatu, ostrvsku zemlju u jugozapadnom Pacifiku, 2024. godine.
U septembru 2022. EU je takođe suspendovala sporazum o olakšanju viznog režima sa Rusijom, čineći da dobijanje kratkoročnih Šengen viza za ruske građane postane skuplje i vremenski zahtevnije.
(EUpravo zato.rs)