Lideri EP postigli dogovor, svi komesari su "prošli": Poznat datum kada bi Komisija trebalo da krene sa radom

Lideri Evropskog parlamenta postigli su dogovor o odobravanju tima Ursule fon der Lajen, otvarajući put za novu Evropsku komisiju koja će stupiti na dužnost 1. decembra.

Svaki kandidat za komesara suočio se sa trosatnim saslušanjem u parlamentu, ali proces odobravanja počeo je da se komplikuje kada su Socijalisti zapretili da ćeblokirati imenovanje italijanskog potpredsedničkog kandidata Rafaelea Fita, člana desničarske stranke Braća Italije Đorđe Meloni.

EPP je zauzvrat zapretio blokiranjem španske socijalističke kandidatkinje za potpredsednicu, Terese Ribere, koju konzervativci pokušavaju da okrive za katastrofalne poplave u Valensiji.

Španski problemi u Briselu

Ribera, koja je zamenica premijera Španije, kao i ministarka za životnu sredinu i energetiku, izjavila je da su klimatske promene odgovorne za smrtonosne poplave i da Španija mora poboljšati sposobnost zvaničnika da odgovore na takve situacije. Govoreći u španskom parlamentu u sredu, rekla je da su akcije, protokoli, regulative i upozorenja beskorisni “ako oni koji treba da reaguju ne znaju kako to da učine“.

Regionalni predsednik Valensije, Karlos Mazon iz stranke Narodna partija (PP), suočen je sa pozivima na ostavku zbog svog postupanja tokom poplava koje su u njegovoj regiji usmrtile 216 ljudi. Njegova administracija je kritikovana zbog višesatnog kašnjenja u slanju upozorenja na mobilne telefone građana.

Oštro polarizovana politika Španije preselila se prošle nedelje u Brisel, kada su Mazonovi saveznici iz PP-a tokom saslušanja napali Riberu, pokušavajući da je okrive za poplave. Ona bi, podsetimo, trebalo da postane najmoćnija komesarka Fon der Lajen, odgovorna za zelenu tranziciju i konkurentnost.

Svih šest kandidata za potpredsednika bilo je blokirano

Zastoj je značio da je svih šest kandidata za potpredsednike bilo blokirano. Među njima su bili Kaja Kalas, koja je i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku; Stefan Sežorn iz Francuske, koji će biti zadužen za industrijsku politiku; Hena Virkunen, koja bi trebalo da vodi politiku tehnologije; i Roksana Minzatu, kojoj je dodeljena uloga komesarke za ljudske resurse, veštine i pripremljenost. Kandidat iz Mađarske, Oliver Varhelji, takođe je bio blokiran zbog zabrinutosti u vezi sa demokratskim nazadovanjem njegove zemlje.

Ako bi nekoliko kandidata bilo odbijeno, Fon der Lajen bi morala da zatraži nove nominacije od nacionalnih vlada, što bi odložilo početak rada Komisije nakon 1. decembra, što je već prilično kasno.

Diplomate su skeptično gledale na ovu situaciju, opisujući je kao "kružnu vatrenu liniju", s obzirom na to da se EU bavila unutrašnjim sporovima umesto da pokazuje jedinstvo pred ozbiljnom situacijom na ukrajinskim ratištima i povratkom Donalda Trampa u Belu kuću.

Šest meseci nakon izbora, Komisija treba da krene sa radom

Nova komisija sada bi trebalo da krene sa radom 1. decembra, skoro šest meseci nakon evropskih izbora, na kojima je izabran rekordan broj krajnje desnih poslanika, što je oslabilo vlade u Francuskoj i Nemačkoj.

Prema sporazumu postignutom u sredu, tri političke grupe su se složile da su "vladavina prava, stav za Ukrajinu i proevropski pristup ključni aspekti naše saradnje".

Dogovor lidera stranaka ne garantuje svaki glas, pa će Komisija tražiti podršku i od grupe Evropskih konzervativaca i reformista Đorđe Meloni, kao i Zelenih.

Jedan francuski poslanik socijalista, Kristof Kleržo, rekao je da osuđuje "prihvatanje potpredsednika Komisije iz krajnje desnice", misleći na Fita, i najavio da će glasati protiv Komisije.

U prvih 100 dana, Fon der Lajen je obećala strategiju za čistu industriju kako bi osigurala kvalitetna radna mesta dok se EU priprema za nultu emisiju ugljenika do 2050. godine, beli papir o evropskoj odbrani, kao i planove za poljoprivredu, veštačku inteligenciju i pripremu EU za proširenje.

(EUpravo zato)