Kada je pre tačno 40 godina uveden Šengen, cilj je bio jasan – ukinuti granične kontrole između evropskih država i omogućiti slobodno kretanje ljudi. Sporazum su 14. juna 1985. potpisale Belgija, Nemačka, Francuska, Luksemburg i Holandija, na brodu usidrenom u mestu Šengen, na tromeđi Francuske, Nemačke i Luksemburga.
Šengen je u potpunosti zaživeo 1995. godine i od tada predstavlja jednu od ključnih tekovina Evropske unije. Danas, četiri decenije kasnije, postavlja se pitanje kako izgleda Šengen u savremenim uslovima — i kakva ga budućnost čeka.
Šengenski prostor danas obuhvata 29 država i to 25 država članica EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Irska i Kipar su jedine su dve države članice EU koje se nisu pridružile. Irska, jer ima zonu slobodnog kretanja s Ujedinjenim Kraljevstvom što bi bilo komplikovano za usklađivanje sa šengenskim pravilima, dok je Kipar u procesu pristupanja.
Ekonomske koristi šengenskog prostora
Ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor u januaru 2025. godine dodatno je pokazao njegove koristi. Posle dugih odlaganja, ove dve zemlje su u martu 2024. postale deo šengenske zone — najpre u vazdušnom i pomorskom saobraćaju. Ovaj korak doneo je značajne ekonomske koristi.
U Rumuniji je članstvo povećalo interesovanje stranih investitora i ubrzalo promet robe i usluga. Ministar finansija Tanczos Barna izjavio je da su uklanjanje graničnih kontrola i pojednostavljena logistika učinili Rumuniju konkurentnijom na evropskom tržištu, jer su smanjeni troškovi i vreme čekanja.
Bivši bugarski premijer Nikolaj Denkov nazvao je članstvo u Šengenu "najvećim diplomatskim uspehom" te zemlje od njenog ulaska u EU 2007. godine. Udruženje bugarskih drumskih prevoznika istaklo je da su čekanja na granici s Rumunijom godišnje koštala sektor oko 300 miliona evra, uz prosečna zadržavanja od 10 do 15 sati. U prva tri meseca 2025. godine zabeležen je porast saobraćaja između dve zemlje — gotovo 160.000 vozila prešlo je granicu, u poređenju sa 128.000 u istom periodu prethodne godine.
Slična iskustva ima i Hrvatska, koja se šengenskom prostoru priključila u januaru 2023. godine. Gotovo svi građani Hrvatske podržavaju članstvo, jer je ukidanje graničnih kontrola imalo pozitivan uticaj, posebno u letnjim mesecima kada zemlju posećuje veliki broj turista. Nekadašnje duge kolone na granicama sa Slovenijom sada su praktično nestale.
Izazovi i ograničenja šengenskog prostora
I pored brojnih prednosti, šengenski prostor suočava se i sa izazovima. U poslednjih desetak godina, više zemalja je uvelo privremene unutrašnje granične kontrole, najčešće kao odgovor na migracione tokove i bezbednosne pretnje, uključujući i terorizam.
Te kontrole, međutim, nisu uvek primetne — putnici često ne primećuju zadržavanja, jer se kontrole vrše nasumično i selektivno. Tokom pandemije COVID-19, mnoge zemlje su privremeno zatvarale granice, dok je Francuska nakon terorističkih napada u novembru 2015. godine ponovo uvela kontrole na svim svojim granicama sa šengenskim državama. Od tada ih redovno obnavlja na svakih šest meseci — trenutno do 31. oktobra 2025.
Austrija je 2015. uvela kontrole sa Slovenijom i Mađarskom zbog velikog priliva migranata. Iako su one bile privremene, više puta su produžavane, što je izazvalo ekonomske i logističke probleme.
U oktobru 2023. i Slovenija je privremeno vratila kontrole na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom, manje od godinu dana nakon što je Hrvatska ušla u šengenski prostor. Povod za ovu odluku bilo je pogoršanje bezbednosne situacije na Bliskom istoku i pojačan migrantski pritisak na balkanskoj ruti. Iako se u Hrvatskoj strahovalo da će se vratiti staro stanje, pokazalo se da kontrole nisu sistemske i da se saobraćaj uglavnom odvija normalno.
Pravila EU dozvoljavaju privremene granične kontrole samo u slučaju ozbiljne pretnje javnom redu ili bezbednosti, i to u izuzetnim okolnostima. One se obično mogu produžavati svakih šest meseci, do najviše dve godine, nakon čega se opravdanja moraju revidirati. Trenutno su privremene kontrole u određenom obimu aktivne u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Italiji, Bugarskoj i Holandiji.
Robert Gebels, koji je kao predstavnik Luksemburga potpisao dokument koji je označio početak ukidanja unutrašnjih granica u Evropi, izjavio je da je Ugovor iz Šengena danas ugrožen, ali je izrazio i čvrsto uverenje da će preživeti. On je za luksemburški dnevnik Tageblat rekao da je za njega erozija Šengena signal za uzbunu, ali i da postavlja zadatak pred sadašnje političare.
Gebels (81), koji je sporazum potpisao kao državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova, potvrdio je ocenu lista da je 1985. godine Šengenski sporazum malo koga interesovao, da političari u to nisu verovali zbog čega je potpisivanje prepušteno državnim sekretarima.
"Tačno je. Prvi Šengenski sporazum nipošto nije pokrenuo nekakve mase. Novinari nisu bili zainteresovani, a i šefovi vlada i diplomatija su se radije držali podalje", rekao je i dodao da je razlog za tu rezervisanost možda bila i forma prvog Šengenskog sporazuma, "jer on nije ukinuo granice, samo je trebalo da olakša njihovo ukidanje što je bilo najviše što se tada moglo postići".
Šta evropske diplomate misle o šengenu?
Slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon pozvala je na obnavljanje Šengenskog sistema u okviru Evropske unije, poručivši da je to, nesumnjivo, jedno od najvećih dostignuca EU.
"Otvorene granice unutar EU postale su simbol evropske integracije i saradnje. Bez obzira na izazove sa kojima se Šengen suočava, ključno je da ostanemo snažni zagovornici Šengenskog sporazuma i otvorenih granica unutar EU. Slovenija ce ostati posvecena tome", kazala je Fajon i dodala da je ovaj režim posebno koristan za ljude koji žive duž granica, one koji putuju preko granica, kao i za etničke manjine.
Léon Gloden, ministar unutrašnjih poslova Luksemburga, izjavio je za Fajnenšel Tajms da unutrašnje granične kontrole narušavaju svakodnevni prekogranični život koji se razvijao decenijama, zbog čega njegova zemlja "u potpunosti podržava Šengenski sporazum i odlučno odbacuje unutrašnje granične provere unutar EU."
Neophodnost očuvanja šengen zone prepoznaje i Adam Szłapka, poljski ministar za evropska pitanja, koji je rekao da su "šengen i sloboda kretanja ljudi jedno od najvećih dostignuća Evropske unije".
"Moramo učiniti sve da to sačuvamo. Pokušaji da se sistem menja zbog političke situacije uvek su korak u pogrešnom pravcu", dodao je.
(EUpravo zato.rs)