Deseti Dan proširenja, koji se održava 27. i 28. maja u Briselu, predstavlja ključni trenutak za redefinisanje odnosa između Evropske unije i Zapadnog Balkana. To je ujedno bio i povod da se na sajtu EUpravo zato nađe specijal koji kroz niz tekstova detaljno objašnjava proces proširenja, njegove izazove, šanse i značaj za ceo region.
Zbog čega je to važno?
U svetlu rata u Ukrajini i rastućih geopolitičkih tenzija, proširenje EU više nije samo tehnički proces već strateška investicija u stabilnost kontinenta. Za Srbiju i region, ovo je prilika, ali i test političke zrelosti, ocenjuju poznavaoci političkih prilika u regionu, potvrđuju i izjave visokih zvaničnika EU proteklih nedelja.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas pozvala je Beograd da napravi "strateški izbor" između EU i savezništava sa Rusijom i Kinom, upozoravajući da članstvo zahteva konkretne reforme u oblasti medijskih sloboda, borbe protiv korupcije i izborne transparentnosti. Slični stavovi čuli su se i od komesarke za proširenje Marte Kos, koja je tokom posete Srbiji prezentovala "4 tačke iz plana za srpski narod" i poziva da "obe strane moraju da ispune svoje obaveze kako bi se povratilo poverenje".
U izjavi za EUpravo zato, o vraćanju poverenja građana u proces proširenja, govorila je i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, koja je objasnila da je u pitanju bio "dug put za Zapadni Balkan, kao i da Evropska unija mora da načini neophodne korake po tom pitanju".
"Jedna je stvar koju zahtevamo od naših zemalja kandidata, druga ono što radimo sami. Ako zemlje kandidati sprovode reforme, ali ne vide napredak jer smo mi, Evropska unija, zaglavljeni iza naših procedura i procesa donošenja odluka, onda to donosi frustraciju. Znam da je za Zapadni Balkan proces bio veoma dug, i donosi frustraciju što ljudi zaista ne vide opipljive koristi od ovoga. Ali, mogu vam reći da zaista vidim da imamo politički zamah koji treba iskoristiti", odgovorila je na pitanje novinarki našeg portala.
Koje zahteve je Brisel stavio pred Beograd?
"Mi smo premijeru Macutu prezentovali našu ponudu za srpski narod, a ona je sledeća: radite sa nama na reformama kako bi vaše članstvo bilo moguće. Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije. Radite sa nama na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije gde će sva mišljenja biti zastupljena. Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se volja srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje", rekla je Kos na konferenciji i dodala da je ovo mogućnost koja se javlja jednom u generaciji, da se dovrši unifikacija Evrope", rekla je komesarka Kos prilikom zvanične posete Srbiji gd eje održala niz sastanaka sa predstavnicima vlasti.
Međutim, nisu se čuli samo zahtevi Brisela u poslednje vreme. Na sastanku koji je ministar za evrointegracije Nemanja Starović održao sa komesatkom Kos u Briselu, kako smo čuli, Beograd je insistirao da "konačno dobije izveštaj o prelaznim merilima tzv. IBAR, koji je zapravo potvrda da je ispunila prelazna merila iz određenih poglavlja.
"To je neophodni preduslov da se u nastavku procesa pridruživanja pozabavimo i zatvaranjem onih poglavlja koja su u prethodnom period bila otvorena", rekao nam je ministar Starović nakon sastanka.
"Pristupanje EU nije sprint trka, Srbija želi da pobedi"
Iako pristupanje Evropskoj uniji nije sprint trka, ministar Starović je naglasio da "Srbija u njoj želi da izađe kao pobednik".
"Trenutno smo fokusirani na realizaciju konkretnih koraka na koje smo se obavezali u pogledu izbora Saveta REM, te izmena izbornog i medijskog zakonodavstva, kako bismo ispunili sve preduslove za otvaranje trećeg klastera pregovaračkih poglavlja do kraja poljskog predsedavanja Savetom EU", rekao je za naš portal i dodao da je trenutni fokus na sprovođenju reformi kako bi se do kraja ove godine pripremili za otvaranje drugog i petog klastera pregovaračkih poglavlja.
Koji su najveći izazovi na putu proširenja?
Proces proširenja Evropske unije suočava se s brojnim političkim izazovima, kako unutar same EU, tako i među državama kandidatima.
Unutar same Unije primetan je tzv. "zamor od proširenja" – duboko ukorenjena skepsa među državama članicama, naročito na zapadu Evrope, prema ideji daljeg širenja EU. Strah od institucionalnog preopterećenja, dodatnih finansijskih obaveza i političke nestabilnosti doprinosi oklijevanju da se novi članovi prihvate bez prethodnih reformi unutar same Unije.
Istovremeno, ne postoji jasan politički konsenzus među članicama: dok jedni, poput Nemačke i baltičkih zemalja, podržavaju brže integracije, drugi – poput Francuske i Holandije – insistiraju na "produbljivanju" pre "proširenja".
"Evidentno je da preko jedne decenije u ključnim državama članicama nije postojalo dovoljno volje za proširenje EU, što se obrazlagalo nedostatkom apsorpcionih kapaciteta i potrebama za reformom sistema odlučivanja. Međutim, u poslednje vreme postoji tendencija da se proširenje ponovo počne posmatrati kroz prizmu bezbednosti i geopolitike. S tim u vidu, aktivno se i sa puno entuzijazma radi na ubrzanom putu Ukrajina i drugih zemalja nekadašnjeg Istočnog partnerstva u EU. Veoma je važno, kako za nas tako i za samu EU, da Srbija i ostali kandidati sa Balkana ne budu zanemareni ili zaobiđeni, jer to ne bi pogodovalo kredibilitetu politike proširenja", objasnio nam je minister Starović.
Zbog ovih izazova, proces proširenja je danas više geopolitičko pitanje nego tehnički pregovarački proces, i zahteva novu strategiju i snažniju političku posvećenost sa obe strane.
Kada je reč o Srbiji, predstavnici državne administracije ističu da su u prethodnom periodu intenzivno radili na sprovođenju reformi u ključnim oblastima, što je, kako navode, prepoznato i od strane Evropske komisije.
U prilog tome navode da je u poslednja četiri godišnja izveštaja Komisija preporučila otvaranje trećeg klastera pregovaračkih poglavlja. Ipak, do konkretnog napretka nije došlo, pre svega zbog političkih razmatranja unutar pojedinih država članica EU, koje, prema mišljenju zvaničnika, predstavljaju stvarnu prepreku daljem napredovanju Srbije ka članstvu.
Uprkos tome, domaće institucije planiraju da nastave sa reformama i potpunim usklađivanjem zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU do kraja 2026. godine, ali uz jasnu svest da tehničko ispunjenje uslova neće biti dovoljno bez promene političkog pristupa prema procesu proširenja u delu evropske zajednice.
(EUpravo zato.rs/J.N.)