Više od 20 godina Srbija putuje ka Evropskoj uniji, a poslednjih 11 godina, taj put intenziviran je stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.
Prvi septembr 2013. godine zato predstavlja jedan od najznačajnijih datuma kada je u pitanju odnos između Srbije i Evropske unije jer su tada utvrđena pravila za sveobuhvatno partnerstvo između Srbije i EU sa ciljem podrške napretka Srbije ka pristupanju EU.
Zato će portal EUpravo zato kroz ceo septembar obrađivati teme koje se tiču godišnjice stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Krenućemo od toga šta je tačno ovaj sporazum i zašto je važan za Srbiju.
Šta je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i zašto je važan?
Pregovori o SSP između Evropske unije i Srbije počeli su u novembru 2005, a ovaj sporazum je potpisan u aprilu 2008. godine. Pre nego što je stupio na snagu sporazum je ratifikovala Srbija i države članice EU. Odluka Evropskog saveta da zaključi sporazum usvojena je 22. jula 2013. godine, što je otvorilo put za njegovo stupanje na snagu 1. septembra 2013. Slični SSP su na snazi od 2004. sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, 2005. sa Hrvatskom, 2009. sa Albanijom i 2010. sa Crnom Gorom.
Srbija je ovaj sporazum delimično primenjivala i koju godinu ranije
Iako je on zvanično stupio na snagu 2013. godine, Srbija i EU su u tom momentu već postigle veoma visok nivo trgovinskih integracija kroz implementaciju Prelaznog sporazuma koji obuhvata trgovinu i pitanja vezana za trgovinu, a koji je Srbija dobrovoljno primenjivala počevši od januara 2009. i koji je zvanično stupio na snagu u februaru 2010. godine.
Neke odredbe Prelaznog sporazuma su se i dalje nesmetano primenjivale čak i kada je na snagu stupio SSP, bez bilo kakvih izmena.
Jedan od ključnih je bio član 139 ovog Sporazuma, što je odredba u vezi sa slobodnim kretanjem robe, carine, konkurencijom, državnom pomoći, pravom intelektualne svojine i drugim relevantnim odredbama koje su stupile na snagu kroz Prelazni sporazum. One su, naime, nastavile da se primenjuju počevši od datuma kada je na snagu stupio Prelazni sporazum, a ne SSP.
To u praksi znači da čak i kada je na snagu stupio SSP, dinamika i rokovi precizirani u ranijem , Prelaznom sporazumu, nisu trpeli.
Šta je sve obuhvatao SSP?
Ovaj sporazum, premda je rešavao neke od važnih trgovnskih pitanja između Srbije i EU, imao je zadatak da ojača i ekonomske koristi dve strane na sve ostale načine.
Ideja je bila da Sporazum uspostavi mnogo potpunije formalne institucijalne strukture, koja ne obuhvata samo trgovinu i pitanja vezana za trgovinu, već i politički dijalog, regionalnu saradnju, radnike, preduzeća, pružanje usluga, kretanje kapitala, usklađivanje i primenu zakona, pravdu, slobodu i bezbednost, brojne političke saradnje kao i finsijsuke saradnje.
Na primer, SSP je obuhvatao odredbe o slobodnom kretanju radnika, pravo poslovnog nastanjivanja, pružanje usluga, kretanje kapitala što je trebalo da obezbedi jasniji i sigurniji okvir za investitore i doprinese poboljšanju poslovog okruženja.
Cilj je bio da to ohrabri kompanije da ulažu i stvaraju radna mesta u Srbiji. S druge strane, plan je bio da se, takođe, olakša mogućnost kompanijama iz Srbije da se takmiče na tržištu EU.
Usklađivanje zakonodavstva takođe je bio jedan od fokusa ovog Sporazuma. Srbija je trebalo da krene ovim putem i tako da kreira novi zamah za srpsku ekonomiju i privlačenje investicija. Ovo je trebalo da pruži Srbiji opšti okvir kako bi se približila EU i pripremila se za buduće učestvovanje na jedinstvenom tržištu EU.
Zato se ovaj Sporazum o stabilizaciji i potpisivanju smatra jednim od najvažnijih na putu Srbije ka evropskoj porodici.
Kakve su koristi imali građani?
Ako po strani ostavimo keonomiju koja je stupanjem na snagu ovog Sporazuma svakako imala velike koristi, važno je istaći i kakve su koristi imali građani konkretno.
Za početak, naša zemlja je zbog sporazuma počela da se generiše raznovrsniju i kvalitetniju robu u ponudi, ali pad cena. Takođe, konkurencija je postala veća. Ideja je bila da se osiguraju jednaka pravila igre u svim sektorima, uključujući državnu nabavku. Na primer, postepeno otvaranja tržišta javnih tendera za kompanije EU, trebalo je da rezultiraju većom konkurencijom u postupcima javnih nabavki i tako donese veću vrednost novca srpskim poreskim obaveznicima – bolji javni radovi, nabavke i usluge sa manje novca od poreskih obaveznika.
“Približavajući Srbiju standardima EU u mnogim suštinski važnim oblastima kao što je pravda, vladavina prava ili životna sredina, SSP će generisati veoma konkretne koristi za svakodnevni život građana Srbije”, najavljivano je.
Koristi za kompanije
Kompanije su takođe imale koristi jer je cilj SSP-a bio da doprinese unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji, osiguravajući usklađivanje sa standardima EU u oblastima kao što je slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, standardizacija, pravo poslovnog nastanjivanja, pružanje usluga.
Plan je bio da ove promene politike obezbede jasniji, sigurniji i predvidiviji okvir za investitore i kompanije, i postojeće i buduće.
Sporazum je trebalo da postepeno pripremi srpske kompanije da se takmiče sa kompanijama EU na jedinstvenom tržištu i da poveća njihovu konkurentnost na duže staze.
Šta se od svega toga ostvarilo?
Ovaj Sporazum u teoriji je izgledao kao idealna osnova za pristupanje jedne zemlje Evropskoj uniji i zato je važno redovno podsećati na njega.
Šta je iz Sporazuma do sada ostvareno, teško je govoriti, ali činjenica da je Evropska unija sada najznačajniji trgovinski partner našoj zemlji, svedoči da je imao svoju poentu.
Naime, EU tradicionalno čini 60 odsto ukupne robne razmene Srbije 2023. godine, sa sličnim procentima koji se nastavljaju godinama. Takođe, vrednost srpskog izvoza u EU skoro se učetvorostručila sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. na preko 18 milijardi evra u 2023. godini.
Ukupna vrednost srpskog izvoza u EU je dostigla novi rekord u 2023. godini i iznosi više od 18 milijardi evra. Primera radi, ova brojka značajno prevazilazi predpandemijski rekord u 2019. godini, kada je iznos bio 11.4 milijarde.
(JA/EUpravo zato)