Na samitu lidera Zapadnog Balkana u Tirani koji je bio posvećen temama vezanim za evrointegracije i Plan rasta za Zapadni Balkan, razgovaralo se o četiri oblasti koje treba uraditi ove godine.
Prva oblast je usklađivanje finansijske regulative sa Evropskom centralnom bankom (SEPA), druga je uvođenje "zelenih koridora", odnosno regionalizacije carina radi lakšeg prelaska granica za privredu. Treća tačka stvaranje istraživačkog i razvojnog čvorišta, a četvrta uvođenje slobodnih wi-fi zona u javnim prostorima na Zapadnom Balkanu.
Varhelji i Edi Rama, premijer Albanije, bili su domaćini skupa, a sastanku su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Taljat Džaferi i predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto.
Oliver Varhelji: "Verujemo da Zapadni Balkan može da iskoristi ove benefite"
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da je Plan rasta za Zapadni Balkan ambiciozan, a da bi njime zemlje u regionu udvostručile svoje ekonomije u narednih 10 godina.
"Mislimo da ovaj plan u narednih 10 godina može da doprinese udvostručenju ekonomije Zapadnog Balkana, što znači smanjenje jaz u razvoju sa EU prosekom", rekao je on.
Kako je kazao, iako je Evropska komisija na kraju mandata, ona želi da ostavi iza sebe nešto opipljivo što će doprineti ubrzanju procesa proširenja.
Prema njegovim rečima, integracija ne podrazumeva samo administraciju već i društvenu i ekonomsku integraciju regiona u EU, a to znači da EU već treba da obezbedi benefite članstva čak i pre samog pristupanja.
Smatra da region može i treba ide napred brže, da sprovodi reforme, te da će plan da funkcioniše samo uz njihovo sprovođenje.
Alksandar Vučić: "Cilj je da imamo 140 ili 150 milijardi BDP u narednih 10 godina"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da nas to približava velikom tržištu od preko 400 miliona potrošača, uz pristup većem broju dobavljača roba i usluga, nižim troškovima proizvodnje i jednostavnijim načinima trgovanja.
"Plan rasta će nam omogućiti da dodatno koristimo bližu saradnju unutar samog regiona i sa Evropskom unijom. Ljudi će moći da imaju nešto opipljivo, korist od našeg zajedničkog rada", istakao je Vučić.
Kako je kazao, tu su i potencijali za otvaranje novih radnih mesta, niže cene, bolji kvalitet, bezbednost i širi izbor proizvoda i usluga, više inovacija, istraživanja i razvoja, mobilnost preduzeća i pojačana ekonomska aktivnost.
"Zato je za Srbiju ključno ubrzanje integracija u oblasti zelenih koridora, ocenjivanje usaglašenosti i jedinstveno tržište plaćanja u evrima, sa krajnjim ciljem da naši građani imaju koristi od ove saradnje", naglasio je Vučić.
Povezivanje ekonomija, uklanjanje prepreka i napredak ka jedinstvenom tržištu su"veliki ciljevi koji vode ka suštinskom razvoju" Srbije i regiona i boljoj budućnosti za sve građane, kazao je on i dodao da je cilj da imamo 140 ili 150 milijardi BDP u narednih 10 godina
"Ići ćemo i preko toga. To će biti izuzetan rezultat. Zamislite da imate 140 ili 150 milijardi BDP!", rekao je on i istakao da su zeleni koridori sa EU važni.
"To je važno jer su ljudi videli da je dobro da potrošimo 26 miliona sati da bismo dvostruko umanjili to, da ne pričamo o kvalitetu robe, goriva, plaćanja vozača. Kada se čeka dva dana na Horgošu, logično je da će vozači izabrati drugi put. Važno je da nastavimo da gradimo, obilazimo. Pričam o železnicama. Ima tu mnogo posla i za to je potrebno mnogo novca. Novac ide zajedno sa planom rasta. Ja sam skeptik, ali ako ispunimo ono što je dogovoreno, siguran sam da će biti jedna milijarda evra za nas", rekao je on.
Vučić je o tome da li očekuje da će prva tranša sredstava biti isplaćena u maju ili početkom juna, rekao da to, realno, ne očekuje.
"Za nas to nije najvažnije. Nekim drugima je u ovom trenutku to mnogo potrebnije, nama sada ta injekcija nije najpotrebnija", rekao je.
Na pitanje kakve su šanse da se do kraja godine dostigne pet milijardi stranih investicija, Vučić je rekao da bi to bilo lepo, ali da je godina duga.
Edi Rama: "Zapadni Balkan ima šansu koju ne bi trebalo da propusti"
Premijer Albanije Edi Rama rekao je da se mnogo novca gubi zbog "glupih administrativnih pitanja" i naveo da će skraćenje vremena čekanja na graničnim prelazima za kamione doneti mnogo novca svakoj zemlji.
Prema njegovim rečima, sa Planom rasta zemlje Zapadnog Balkana države će moći da apliciraju za sredstva za energetiku, infrastrukturu ili digitalizaciju.
Rama je dodao da Zapadni Balkan ima šansu koju prema njegovom mišljenju ne bi trebalo da propusti.
Po pitanju evrointegracija Albanije, Varhelji je rekao da je ta zemlja spremna za otvaranje prvog klastera o vladavini prava i osnovnim pravima i da želi da se što pre pređe na prave pregovore.
Rama je rekao da se Albanija sprema za članstvo u EU i da se nada da će do tog cilja stići u narednih pet ili nešto više godina.
Borjana Krišto: "Pred nama su izazovi, ali i velike prilike"
Predsedavajuća Veća ministara Bosne i Hercegovine, Borjana Krišto kazala je da ukupno gledajući, "pred nama su izazovi, ali i velike prilike za unapređenje naših privreda i dalji ekonomski napredak.
"Od izuzetne je važnosti da zajedno nastavimo da razvijamo i implementiramo odgovarajuće regionalne instrumente koji će nam pomoći da lakše uskladimo naša zakonodavstva i prakse sa standardima EU, što će dodatno podržati integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropske strukture", rekla je Krišto.
Dodala je da upravo ove inicijative i instrumenti predstavljaju temelj za jačanje regiona Zapadnog Balkana, poboljšanje konkurentnosti privreda i osiguranje stabilnosti i daljnjeg prosperiteta naših zemalja.
Ona je istakla posvećenost Veća ministara BiH evropskom putu, koje hitno radi na postizanju odgovarajućeg nivoa usklađenosti s kriterijumima za članstvo u Evropskoj uniji.
Prema njenim rečima, Bosna i Hercegovina je prepoznala značaj zelenih traka na graničnim prelazima, koje olakšavaju trgovinu i saobraćajnu povezanost u regionu, doprinose zaštiti okoline smanjenjem potrošnje goriva i emisija te aktivno učestvuje u njihovoj implementaciji na svim važnim graničnim prelazima i ulaže dodatne napore u proširenje ove inicijative na što veći broj prelaza.
Naglasila je važnost ulaganja u graničnu infrastrukturu, kako bi se uspostavila integrisana kontrola i moderni sistemi upravljanja saobraćajnim trakama na graničnim prelazima.
Takođe je istakla važnost trgovine s EU za zemlje regiona i uklanjanja prepreka s kojima se privrednici suočavaju u prekograničnom platnom prometu.
Mislimo da ovaj plan u narednih 10 godina može da doprinese udvostručenju ekonomije Zapadnog Balkana, što znači smanjenje jaza u razvoju sa EU prosekom
Kako je kazala, Veće ministara BiH radi na usklađivanju pravnog i regulatornog okvira kako bi se omogućilo povezivanje i integracija platnih sistema, uspostava isplativijih plaćanja u ekonomijama zapadnog Balkana i uspostava regionalnog okvira za ograničavanje troškova plaćanja unutar CEFTA-e.
Kazala da je da BiH aktivno učestvuje i u uspostavljanju regionalnih mehanizama za brzu razmenu medicinskih potreba i osiguranje stabilnosti u nabavci medicinskog materijala.
Dodala je da BiH prepoznaje važnost regionalnih instrumenata potrebnih za proces faznog ulaska u Jedinstveno tržište EU i istakla važnost uspostave zajedničkih pravila o poreklu i obostranog priznavanja s EU, što bi omogućilo proizvođačima pristup evropskom tržištu pre punog pristupanja EU, dodavši da institucije BiH aktivno rade na harmonizaciji zakonodavstva kako bi osigurale ispunjenje zahteva i pridruživanje Jedinstvenom evropskom području plaćanja (SEPA).
Plan koji je Evropska komisija usvojila u novembru, odnosi se na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobija određenu svotu novca svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
(M.A./EUpravo zato)