- Evropska komisija predlaže da se u delu odluka o proširenju jednoglasnost zameni kvalifikovanom većinom, uz aktiviranje paserelnih klauzula.
- Plan uključuje zaštitne mehanizme za nove članice i obavezu da ne blokiraju buduće odluke zbog bilateralnih sporova.
- Komisija želi i postepenu integraciju kandidata kroz raniji pristup tržištu, programima i institucijama EU.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine ponovo je pokrenula proces proširenja Evropske unije, koji je prethodno bio u zastoju. Ipak, mogućnosti za dalje proširenje sve su manje. U državama članicama jačaju populizam i nacionalizam, što bi moglo dodatno da uspori proširenje EU.
Evropska komisija je u saopštenju objavljenom ranije u oktobru nastojala da podseti evropsku javnost na geopolitički značaj proširenja i uveri države članice da EU može da se proširi, a da pritom ne ugrozi svoju stabilnost i nesmetano funkcionisanje.
Međutim, lideri EU su na sastanku održanom 15. i 16. oktobra reagovali neutralno na ovaj plan, zatraživši od Saveta Evropske unije da nastavi rad na njemu.
Ipak, predlog Komisije ima mnogo dobrih strana. Posebno se izdvaja predlog da se u donošenju odluka država članica o proširenju zahtevi za jednoglasnim odlučivanjem delimično zamene glasanjem kvalifikovanom većinom (QMV).
Smanjenje prava veta koje državama članicama omogućavaju pravila o jednoglasnom odlučivanju već je bilo važno za funkcionisanje EU, a u Uniji sa većim brojem članica biće još značajnije. Plan Komisije preporučuje aktiviranje takozvanih paserelnih klauzula (klauzula za premošćavanje) iz ugovora EU. One bi omogućile uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom u određenim oblastima, na osnovu jednoglasne odluke lidera EU.
Komisija zagovara primenu ovog mehanizma u oblastima kao što su sankcije prema trećim zemljama, ljudska prava i civilne misije u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, mere protiv poreskih prevara, utaje i izbegavanja plaćanja poreza, fiskalne mere u energetskoj politici i socijalna zaštita, prenosi Bruegel.
U odlukama o proširenju na koje se paserelne klauzule ne primenjuju, Komisija preporučuje doslovno tumačenje ugovora, koje omogućava da se obim primene jednoglasnog odlučivanja u praksi smanji. Jednoglasnost bi i dalje bila neophodna za odluke o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo u EU i o prijemu u članstvo nakon završetka pristupnih pregovora.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Za otvaranje pojedinih oblasti pristupnih pregovora i donošenje drugih međufaza odluka moglo bi da se koristi glasanje kvalifikovanom većinom.
Komisija je predložila i zaštitne mehanizme protiv mogućih zloupotreba statusa članstva od strane novih članica. Ugovori o pristupanju sadržali bi posebne klauzule koje bi važile petnaest godina i omogućavale uvođenje sankcija u slučaju ozbiljnog kršenja temeljnih demokratskih načela EU.
To bi, u naročito teškim slučajevima, moglo da obuhvati i "suspenziju prava glasa u Savetu". Odluke o sankcijama donosile bi se kvalifikovanom većinom.
Od novih članica takođe bi se tražilo da potpišu izjave kojima se obavezuju da neće blokirati buduće odluke o proširenju zbog bilateralnih sporova sa zemljama kandidatima.
Cilj je da se unapred spreče situacije u kojima takvi bilateralni sukobi zaustavljaju dalje proširenje, što bi moglo da bude slučaj na Zapadnom Balkanu.
Međutim, biće teško precizno definisati pojam "bilateralnih sporova" u ugovorima o pristupanju i tumačiti ga u praksi. Na primer, bilateralni spor mogao bi da se prikrije iza zabrinutosti zbog nedovoljne spremnosti zemlje kandidata za članstvo. Takva odredba takođe ne bi rešila postojeće sporove, poput spora između Bugarske i Severne Makedonije. Ugovor o pristupanju Crne Gore, koji je trenutno u izradi, mogao bi da razjasni neka od ovih pitanja.
Komisija preporučuje i uvođenje podsticaja kako bi zemlje kandidati ubrzale pripreme za pristupanje. Podržava postepenu integraciju, čiji je cilj da se napredak kandidata u usklađivanju sa pravnom tekovinom EU nagradi ranijim pristupom pojedinim segmentima jedinstvenog tržišta, kao i programima i institucijama EU.
Međutim, za sada je ponuđeno malo konkretnih detalja, izuzev već postojećih inicijativa, kao što su članstvo u Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), inicijativa "Roam Like at Home" za roming po domaćim cenama, istraživački programi, program Erazmus+ i instrument "Bezbednosna akcija za Evropu" (SAFE). Dalji koraci u postepenoj integraciji i prateći uslovi biće definisani zasebno za svaku zemlju kandidata.
Komisija namerava da kasnije tokom ove godine predloži okvirne mape puta za pristupanje Crne Gore, Albanije, Moldavije i Ukrajine. Prethodna proširenja, 2004. i 2007. godine, pokazala su da vremenski okviri za pristupanje mogu da podstaknu i zemlje kandidate, da ubrzaju ispunjavanje uslova za članstvo, i postojeće članice EU, koje tako nastoje da izbegnu blokiranje preostalih pregovora iz razloga koji nisu povezani sa samim procesom pristupanja.
Objavljivanje okvirnih datuma za završetak pristupnih pregovora u paketu Komisije o proširenju za 2025. godinu dovelo je do ubrzanja tekućih pregovora tokom 2026. godine.
Ipak, u celini posmatrano, napredak i dalje zavisi od država članica. One moraju jednoglasno da odluče o proširenju primene glasanja kvalifikovanom većinom, da prihvate ugovore o pristupanju i da ih ratifikuju. Takođe, u njihovoj je nadležnosti da odobre nove inicijative za postepenu integraciju i okvirne mape puta za pristupanje.
Naredni meseci pokazaće u kojoj su meri države članice spremne da naprave korak napred.
(EUpravo zato.rs/Bruegel.org)