- Evropski savet traži koordinisan odgovor na visoke cene energije i ubrzanje mera za jačanje konkurentnosti EU, uz smanjenje birokratije i ulaganja u jedinstveno tržište.
- Lideri EU žele dogovor o novom višegodišnjem finansijskom okviru do kraja 2026. godine, kako bi sredstva bila dostupna bez prekida od januara 2028.
- U proširenju je poručeno da napredak kandidata zavisi od reformi i pojedinačnih rezultata, a posebno je pozdravljen rad na pristupnom ugovoru sa Crnom Gorom.
Evropski savet pozvao je na koordinisan evropski odgovor na visoke cene energije, ubrzanje mera za jačanje konkurentnosti Evropske unije i postizanje dogovora o sledećem višegodišnjem finansijskom okviru do kraja 2026. godine, dok je u oblasti proširenja ponovio da će napredak zemalja kandidata zavisiti od sprovedenih reformi i individualnih rezultata u pristupnom procesu.
U zaključcima sa sastanka, u okviru dvodnevnog samita u Briselu, koji je okupio lidere Evropske unije, Evropski savet naglasio je potrebu za daljim produbljivanjem jedinstvenog tržišta, smanjenjem administrativnih i regulatornih opterećenja za privredu, ubrzanjem investicija i smanjenjem zavisnosti EU od nestabilnih tržišta fosilnih goriva.
Kada je reč o konkurentnosti, lideri EU pozvali su Evropsku komisiju i suzakonodavce da ubrzaju rad na ključnim zakonodavnim inicijativama predviđenim za 2026. godinu, navodi se u dokumentu u koji je EUpravo zato imao uvid i pre usvajanja.
Među prioritetima su 28. režim za pravo privrednih društava, Akt o ubrzanju industrijskog razvoja, paket za evropske energetske mreže, kao i paketi za pojednostavljenje propisa u digitalnoj oblasti, oblasti životne sredine i automobilskoj industriji.
Evropski savet pozvao je da pregovori o ovim inicijativama, kao i o ostalim dosijeima obuhvaćenim mapom puta "Jedna Evropa, jedno tržište", budu završeni do kraja godine, uz očuvanje zamaha za 2027. godinu.
Poseban akcenat stavljen je na uklanjanje preostalih prepreka na jedinstvenom tržištu, uključujući fragmentirane zahteve za označavanje i pakovanje proizvoda i teritorijalna ograničenja u snabdevanju.
Komisija je pozvana da predloži dodatne mere za pojednostavljenje i ubrzanje postupaka planiranja i izdavanja dozvola, kao i smanjenje obaveza izveštavanja, naročito za mala i srednja preduzeća.
Visoke cene energije predstavljaju jedan od ključnih izazova za evropsku privredu. Evropski savet ocenio je da trenutna geopolitička situacija zahteva hitan i koordinisan odgovor EU kroz ciljane i privremene mere, uz uvažavanje specifičnih okolnosti država članica i očuvanje jedinstvenog tržišta.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
U tom kontekstu, lideri su pozdravili nameru Komisije da produži privremeni okvir za državnu pomoć najizloženijim industrijskim sektorima, razvije kratkoročni okvir za optimizaciju kapaciteta i efikasnosti rafinerija u EU i pokrene inicijative za dobrovoljno objedinjavanje potražnje za energijom.
Komisija je pozvana i da razmotri dodatne mere za ublažavanje naglog rasta cena energije, uzimajući u obzir razlike u cenama električne energije među državama članicama.
Evropski savet istakao je i potrebu za ubrzanjem zakonodavnog postupka u vezi sa Rezervom za stabilnost tržišta, kao i ažuriranjem procene svih uticaja sistema trgovine emisijama ETS2, posebno njegovog dizajna i zaštitnih mehanizama.
Istovremeno, lideri EU ponovili su da energetska tranzicija ostaje ključna za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, jačanje strateške autonomije Evrope i dugoročno snižavanje cena energije. Naglašena je potreba za predvidivim i transparentnim tržištem ugljenika, zaštitom evropske industrije od premeštanja proizvodnje u zemlje sa blažim klimatskim pravilima i smanjenjem volatilnosti cena ugljenika, uz očuvanje uloge sistema ETS u podsticanju investicija i inovacija.
Proširenje EU među zaključcima
Kada je reč o proširenju, Evropski savet ponovio je da ono predstavlja geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet, kao i instrument za unapređenje ekonomskih i socijalnih uslova građana i smanjenje razlika među evropskim zemljama.
Lideri su naglasili da se pristupni proces zasniva na zaslugama i da napredak svake zemlje kandidata zavisi od pojedinačno ostvarenih rezultata. Od zemalja koje teže članstvu očekuje se nastavak reformi, posebno u oblasti vladavine prava, uz podršku EU.
Istovremeno, Evropska unija treba da sprovede sopstvene unutrašnje reforme, utvrdi dugoročne ciljeve i preispita svoje prioritete, politike i sposobnost delovanja u uslovima budućeg proširenja.
Evropski savet primio je k znanju saopštenje Evropske komisije "Priprema za širu Uniju" i pozvao Savet EU da analizira njegove elemente i nastavi rad na tom pitanju.
U zaključcima je posebno pozdravljen tekući rad na izradi pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Evropski savet naveo je i nameru irskog predsedavanja da radi na privremenom zatvaranju preostalih pregovaračkih poglavlja sa Crnom Gorom, pod uslovom da ta zemlja sprovede odgovarajuće reforme.
Kako će Evropa balansirati budžet EU?
U vezi sa sledećim višegodišnjim finansijskim okvirom EU, Evropski savet razmotrio je ključne elemente potrebne za postizanje uravnoteženog kompromisa, nakon predstavljanja ažuriranog nacrta pregovaračkog okvira irskog predsedavanja Savetom EU.
Predsednik Evropskog saveta pozvan je da nastavi pregovore kako bi dogovor bio postignut blagovremeno, a kao cilj naveden je kraj 2026. godine. Takav rok omogućio bi usvajanje neophodnih zakonodavnih akata tokom 2027. godine i obezbedio da sredstva EU budu dostupna korisnicima bez prekida od januara 2028.
(EUpravo zato.rs)