Šefovi država ili vlada 27 članica Evropske unije okupiće se 15. i 16. oktobra u Briselu na sastanku Evropskog saveta, na kojem će razgovarati o jačanju evropske konkurentnosti, visokim cenama energije i dugoročnom budžetu Unije za period od 2028. do 2034. godine.
Među glavnim temama biće i nastavak podrške Ukrajini, bezbednosni izazovi povezani sa Rusijom, migracije, proširenje EU i reforme, navedeno je u agendi u koju je dopisnik EUpravo zato iz Brisela imao uvid.
Sastanak Evropskog saveta počinje u četvrtak, 15. oktobra, u 10 časova, a prema planu predsednika tog tela, trebalo bi da bude završen ručkom u petak, 16. oktobra.
U pozivnom pismu upućenom članovima Evropskog saveta, predsednik tog tela Antonio Košta istakao je da će sastanak biti posvećen pronalaženju odgovora na sve izraženije geopolitičke neizvesnosti i izazove sa kojima se evropska privreda suočava.
Jedna od ključnih tema biće konkurentnost evropske privrede, a lideri će razmatrati mogućnosti za ublažavanje posledica visokih cena energije po građane i preduzeća. Od Evropske komisije očekuje se da dobije smernice za uvođenje ciljanih i privremenih kratkoročnih mera, uz nastavak dugoročne strategije smanjenja zavisnosti Evrope od fosilnih goriva.
Na dnevnom redu biće i sprovođenje agende "Jedna Evropa, jedno tržište" za period 2026-2027. godine, kojom EU nastoji da unapredi funkcionisanje jedinstvenog tržišta i ojača svoju konkurentnost. Košta je u pismu naglasio da je potrebno ostvariti dodatni napredak kako bi se političke ambicije evropskih lidera pretočile u konkretne rezultate i opipljive koristi za kompanije, startape i građane.
Lideri će, takođe, razmotriti globalne makroekonomske neravnoteže koje utiču na evropsku industriju i mogućnosti za njihovo smanjenje.
Migracije, proširenje EU i reforme
Migracije će biti tema posebne strateške rasprave. Košta je u pozivnom pismu ocenio da sveobuhvatan pristup EU daje rezultate, ukazujući na značajan i trajan pad broja neregularnih dolazaka migranata.
Istovremeno, naglasio je da Unija mora da ostane oprezna i spremna da reaguje u kriznim situacijama, uz solidarnost među državama članicama i dodatno unapređenje mehanizama za upravljanje krizama, uključujući slučajeve instrumentalizacije migracija.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Proširenje EU i reforme biće druga velika strateška tema razgovora. Evropski lideri razmotriće dalje korake u procesu proširenja, uzimajući u obzir komunikaciju Evropske komisije "Priprema za širu Uniju", koja se bavi pitanjem kako se EU može pripremiti za prijem novih članica.
Posebna pažnja biće posvećena Crnoj Gori i radu na njenom pristupnom ugovoru. Košta je naveo da je cilj da se pregovori sa tom državom kandidatom zaključe do kraja 2026. godine.
Time će Crna Gora biti u fokusu razgovora o konkretnim koracima u procesu proširenja, dok će lideri razmatrati i šira pitanja institucionalnih i drugih reformi potrebnih za funkcionisanje Unije sa većim brojem članica.
Dugoročni budžet EU i podrška Ukrajini
Važna tačka razgovora biće i višegodišnji finansijski okvir EU za period 2028-2034. godine, koji predstavlja osnovu za finansiranje zajedničkih politika i prioriteta Unije u narednim godinama.
Prema Koštinim rečima, pravovremeni dogovor o narednom budžetu ključan je za obezbeđivanje predvidivosti i stabilnosti evropskih privreda u nestabilnom međunarodnom okruženju. Oktobarski sastanak trebalo bi da približi lidere usaglašavanju ključnih elemenata budžeta, kako bi konačni dogovor mogao da bude postignut do kraja 2026. godine.
Ukrajina će ostati jedan od prioriteta EU. Evropski lideri razmotriće nastavak podrške toj zemlji u uslovima ruske agresije, sa posebnim osvrtom na potrebe njene kritične infrastrukture pred predstojeću zimu. Očekuje se i obraćanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji bi trebalo da iznese procenu potreba zemlje u narednom periodu.
U kontekstu evropskih integracija, lideri će razmotriti i napredak Ukrajine na putu ka članstvu u EU.
Ruske hibridne aktivnosti i evropska odbrana
Bezbednost Evrope biće još jedna od važnih tema samita, posebno u svetlu, kako je Košta naveo, sve rizičnijeg ponašanja Rusije i kampanje hibridnih napada širom Evrope.
Lideri će razmotriti sprovođenje evropske agende za jačanje odbrambene spremnosti i mogućnosti za ubrzanje rada na unapređenju odbrambenih kapaciteta, uključujući popunjavanje ključnih nedostataka u vojnim sposobnostima.
Cilj je da se održi zamah u jačanju evropske bezbednosti i odbrane, uz nastavak zajedničkog odgovora na rastuće izazove.
Bliski istok i bezbednost pomorskih puteva
Na samitu će biti razmotrena i najnovija dešavanja na Bliskom istoku, uključujući njihove posledice po slobodu plovidbe i pomorsku bezbednost.
Ova pitanja imaju širi značaj za međunarodnu trgovinu i globalne lance snabdevanja, naročito kada je reč o energentima, đubrivima i hrani. Zbog toga će lideri razmotriti i moguće posledice razvoja situacije u regionu po evropsku privredu i međunarodnu trgovinu.
(EUpravo zato.rs)